Dok su u Briselu 1958. godine još uvek postojali ljudski zoološki vrtovi gde su se ljudi i deca iz Afrike, kao životinje, prikazivali radoznalim Evropljanima, u Srbiji su, afrički studenti dočekivani sa velikim poštovanjem, kako i dolikuje.
Na ovu istorijsku činjenicu ukazala je i jedna Amerikanka koja trenutno živi u Srbiji.
Ona je na Tik Tok nalogu "observationswithmyeyes" objavila snimak u kojem je pokazala sliku afričkih i naših studenata kako stoje zajedno i razgovaraju, a pored nje i čuvenu fotografiju tamnoputog deteta koje je ogradom razdvojeno od belih Evropljana, koje ga posmatraju kao da je neko čudo.
- Mislim da srpski narod treba da bude ponosan na ovo! Kao uostalom svi narodi bivše SFRJ. I to zbog toga što je 1958. godine održan skup afričkih i srpskih studenata u Studenjaku. Naizgled ne tako velika stvar, ali pogledajte, s druge strane, sliku iz Brisela - afričko dete u kavezu, u ljudskom zoološkom vrtu - navela je ona i dodala:
- Ako bismo pored ovih fotografija postavili i neku iz SAD, to bi verovatno bili beli ljudi kako pljuju po crnim Amerikancima - rekla je ona pokazavši sliku devojčice Rubi Bridžis, koja je bila prvo afroameričko dete koje je pohađalo nekadašnju osnovnu školu Vilijam Franc u Luizijani.
I ovo je prilično poznata fotografija. Šestogodišnja devojčica. Crna kovrdžava kosa uredno začešljana i zakačena šnalom. Haljinica i džemper besprekorno ispeglani i čisti. Od ostale dece razlikovala je njena boja kože i činjenica da je okružena gomilom policije. Policija je bila tu da je brani od razularene mase koja nije htela da dozvoli da afroameričko dete krene u školu sa njihovom decom.
- Ovo je Amerika 1960. godine. Ova devojčica ima šest godina i mora da ima obezbeđenje da bi išla u školu, jer tu su ljudi koji su tako ljuti na ovu malu šestogodišnju devojčicu, da obezbeđenje mora da je štiti. Pogledajte razliku! - rekla je ona i ponovo pokazala sliku na kojoj se vide afrički i srpski studenti kako, u miru i skladu, o nečemu živo pričaju.
- Mislim da bi više ljudi trebalo da zna o istoriji Pokreta nesvrstanih, kao i o Jugoslaviji. Možda taj koncept nije bio održiv, ali je jedno vreme funkcionisao. Bilo je zlatno doba. Bilo je to lepo mesto za život, drugi najjači pasoš na svetu... Bilo je etničkih tenzija, ali na svetu ne postoji rasni ili etnički raj. Važno je da još uvek možete da živite lep život - ispričala je ona i dodala da postoji još jedna stvar koja joj se sviđa u Srbiji.
- Nisam toliko uplašena kao što sam bila dok sam živela u SAD. Frustrirajuće je koliko je u SAD nasilje normalizovano - kaže ona i dodaje da Srbija nema toliki BDP kao SAD, ali je ovde stopa kriminala niska. A to je, prema njenom mišljenju, zato što Srbija nije, kao neke druge države, izgrađena na ropstvu.
Ognjen Karanović, istoričar Centra za društvenu stabilnost kaže za Kurir da naravno da Pokret nesvrstanih ima, pogotovo danas, veliku važnost za politički položaj srpskog naroda i Srbije, ali, prema njegovom mišljenju, tolerancija i odsustvo rasizma u kolektivnoj svesti srpskog naroda nemaju nikakve veze sa političkim pokretima ili opredeljenjima.
- Srbi su kao narod i Srbija kao država najbolji izraz demokratije kao sociološkog i političkog fenomena i ljubavi prema čoveku i čovečanstvu bez obzira na njegovu rasnu, versku, etičku ili nacionalnu pripadnost. I u tom smislu - boja kože, bog kojem se neki čovek moli ili čije etičke vrednosti i kulturološke vertikale praktikuje u svom životu, za Srbe ne igraju nikakvu ulogu - kaže Karanović napominjući da to nije slučaj sa svim narodima i državama.