I Džiboni i Milan Mladenović su književnici, samo s drugačijim načinom izražavanja od Pope ili Miljkovića: Stojiljković je našao svoje mesto u knjizi "Drvo"

Moje priče su dosad uvrštene u razne antologije, dve u SAD, recimo, ali ovo je nešto drugačije, ovde sam među istim koricama s Pavlom Pavličićem, Zoranom Predinom i Jergovićem...

Printscreen, Dragan Kadić, Laguna

Književnik iz Niša Dejan Stojiljković našao je svoje mesto u knjizi "Drvo", u kojoj su neki od najpoznatijih autora sa ovih prostora napisali svoje priče inspirisane stihovima Zlatana Stipišića Džibonija. Simbolično, na nekadašnji Dan republike, večeras u 20 sati u Knjižari i čitaonici Bogdana Ogrizovića u Zagrebu biće održana njena promocija. Knjigu će predstaviti autori tekstova: Staša Aras, Miljenko Jergović, Nebojša Lujanović, Korana Svilar i Ivana Šojat, priređivač Đorđe Matić, urednica Ana Brnardić i Džiboni.

ATA images  Đorđe Matić

- Objavljivanje ove knjige na neki čudesan način koincidira s još jednim događajem, a to je otvaranje Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije. To u stvari govori da se neke stvari u kulturi, a samim tim i u književnosti, definitivno menjaju. Pre svega tretman takozvane popularne kulture. Ranije je bilo nezamislivo da rok pesnici imaju tretman kao ostali književnici. Ali nakon dodele Nobelove nagrade Bobu Dilanu rok književnost svakako dobija svoje zasluženo mesto. I Zlatan Stipišić i Milan Mladenović su rok pesnici, dakle - književnici. Samo što je njihov način izražavanja drugačiji od, recimo, Vaska Pope ili Branka Miljkovića, ali to automatski ne znači da je manje vredan.

Nebojša Mandić, Nemanja Nikolić 

Džibonijev opus pokazao je neverovatnu vitalnost sve ove godine, a govorimo o vremenskom rasponu od preko tri decenije. A pošto je umetnost sistem spojenih sudova, Džibove pesme su inspirisale i druge umetnike, pa eto nama knjige priča po njegovim pesmama. "Drvo" je takođe uredio pesnik, Đorđe Matić, dobitnik nagrade "Momo Kapor", i sam izbor autora je takav da je naprosto čast biti u tom društvu. Moje priče su dosad uvrštene u razne antologije, dve u SAD, recimo, ali ovo je nešto drugačije, ovde sam među istim koricama s Pavlom Pavličićem, Zoranom Predinom, Jergovićem... I sve nas povezuju Džibonijevi vanvremeni versi i muzika... I rokenrol, generalno - kaže za Kurir Stojiljković, koji zbog zbog zdravstvenih razloga neće moći da prisustvuje.

Laguna  Dejan zbog bolesti neće moći biti u Zagrebu

- Mislim da je dosta bilo izlaženja na crtu na ovim našim balkanskim prostorima... Vreme je da ljudi, naročito umetnici, sarađuju, da razmenjuju ideje i nalaze nadahnuće u delima drugih autora, kao što smo svi mi zastupljeni u zbirci to učinili. Eks-ju muzička scena je raznovrsna i veoma kvalitetna. A Džiboni je tu neka vrsta klasika. Naročito nakon albuma "Mirakul", koji je po mom (i ne samo mom) mišljenju najbolji pop rok album na ovim prostorima u 21. veku. Pošto ga, kao fan, pratim još od devedesetih i ranih albuma, gde je tražio sebe i svoj izraz, znam odlično da on radi isto što rade i ostali veliki svetski umetnici. Uvek pokušava da novim delom nadmaši sebe. Uvek gura napred, da bude bolji, kvalitetniji, slojevitiji... Tako uostalom rade i drugi umetnici. Pisci, takođe. To je normalno, to je neki unutrašnji instikt koji imaju veliki umetnici. Pogledajte, recimo, šta Žan-Mišel Žar radi i kakvu muziku stvara u svojim sedamdesetim - zaključio je Stojiljković.

 Tajni i rutuali i književnosti govori Momčilo Petrović

This browser does not support the video element.

01:12
"KNJIGA JE O BELEŠKAMA, MAGIJSKIM OBREDIMA KOJIMA SAM PRISUSTVOVAO POSLEDNJIH 40 GODINA" Pisac otkrio: OVO je najjeziviji deo! Izvor: Kurir televizija