Može to vama izgledati čudno, ali moja neznatnost je u davna analogna vremena s velikom pažnjom iščitavala napise (najčešće) penzionisanih učitelja i nastavnika koji su ukazivali na nerešene probleme, nemare, javašluke i nepravilnosti u svim oblastima života i rada. Neki, bogme, i vrlo pismeno. Neki čak pismenije od Politikinih novindžija koji su, za današnje Rotopalankine novindžije, ostali nedostižni ideal.
Pisci pisama redakciji bili su daleke preteče dama i gospode koji se u „Utisku nedelje“ javljaju da glasaju za neki od utisaka i da uzgred iznesu svoja smatranja, slaganja i neslaganja s političkim stavovima Oliverinih gostiju. Pisma čitalaca i glasanje za utisak nedelje su, u stvari, mala vrata kroz koja pisci i utiskivači izlaze u javnost, čisto da bi pročitali šta su napisali i čuli svoj glas na televizoru.
Verovali ili ne, moja neznatnost i dalje dobija pisma čitalaca, doduše u formi e-maila. Pisci u mailu napišu šta su imali da mi kažu, zamole Kurirov desk da mi prosledi mail, desk im izađe u susret i prosledi mi mail, ja pak, držeći se formule vox populi vox dei ko pijan plota, obavezno pročitam svaki od tih mailova.
Prekjuče mi je desk prosledio pismo čitaoca u kome je pisalo: „Zdravo, možete li da prosledite ovaj tekst vašem kolumnisti Svetislavu Basari? Tekst je, između ostalog, odgovor na jednu njegovu tvrdnju. Pozdrav. Bojan Viculin.“ OK. Ali gde je pismo? Tek u neko doba uočih da je reč „tekst“ hajlajtovana plavim i da to u stvari nije deo pisma nego link.
Na koji momentalno kliknuh. I imadoh šta pročitati. „Zašto Srbija nije južni deo Srednje Evrope. U čemu greše Basara i Danica Popović“, pisalo je u tekstu, a odmah ispod toga je pisalo: „Svetislav Basara je među onima koji su pod iluzijom da je Srbija posle komunizma mogla poći češkim putem. On, naravno, greši i kad tvrdi da je Srbija južni deo Srednje Evrope.“
Sledi odgovor pisca piscu pisma čitalaca. Uvaženi, g. Viculin. Bio sam i ostao pod mnogim iluzijama, ali nikad „pod“ iluzijom da bi Srbija mogla poći češkim putem. U danima najvećeg optimizma jesam pomišljao da bi Srbija možda mogla dostići nivo jedne Grčke. Ali to je bilo jako davno. Sada sam siguran da ne može dostići ni nivo jedne Bugarske. Rumuniju da ne pominjem.
Ali uopšte ne grešim u tvrdnji da je Srbija južni deo Srednje Evrope. To se da ustanoviti pogledom na Google Earth. Termin „južni deo Srednje Evrope“ puštao sam u opticaj isključivo da bih ukazao na sumanutost napora da se Srbija preseli 1.000 km istočnije. Hteo sam da kažem da Srbija ne da treba nego fizički mora biti tu gde jeste. Avaj, davno je Crnjanski uočio da „Srbi nikad nisu tamo gde jesu, nego žele na neko drugo mesto da odu“.
Nije nepoznato ni da moja neznatnost popreko gleda na politizaciju strana sveta i idealizaciju geografskih regiona, uključujući Srednju Evropu, koju je Handke precizno definisao kao „meteorološki pojam“. Ukazujući da je Srbija južna Srednja Evropa, samo sam Srbiji hteo da kažem: Sedi di si, ni za di si nisi.