Pretnja od izbijanja nuklearnog rata postala je svakodnevna tema: cela Evropa se preventivno priprema za najgori scenario, i pred Srbijom je veliki posao, s obzirom na katastrofalne podatke koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić o situaciji sa skloništima.
"Prvi izveštaj koji sam dobio iz naših javnih preduzeća, ali i sveukupni izveštaji iz naše vojske, koji se odnose na skloništa i na to koliko bismo ljudi mogli da u svakom trenutku imamo u skloništima koja mogu da prihvate i nuklearni, atomski udar, poražavajući su i moraćemo u najkraćem mogućem roku da uradimo velike stvari", izjavio je u četvrtak Vučić za Pink i dodao da su još pre 13 godina prekinuta svaka ulaganja i dotacije iz budžeta javnom preduzeću "Skloništa".
"I od tada su u velikom problemu, a nama do ove situacije nije ni na pamet palo, što je takođe greška. Sistemski sada moramo da ispravljamo", najavio je predsednik.
Direktor Javnog preduzeća "Skloništa" Nebojša Stojanović otkriva za Kurir da se već dogovara finansijska pomoć za održavanje 1.442 skloništa kojima upravlja država.
Plan
Stojanović za Kurir objašnjava da na teritoriji Srbije ima oko 7.290 skloništa, od kojih su 1.442 pod upravom države, tj. njima upravljaju JP "Skloništa". Ostala skloništa su uglavnom bila u okviru fabrika i drugih preduzeća i privatizacijom su prešla u privatno vlasništvo.
"Ne znamo kako se ona održavaju, ali grubo se može računati da u slučaju ratne opasnosti u svako sklonište može da uđe oko 100 ljudi, pa je pretpostavka da izvan naših skloništa ima mesta za još oko 500.000 ljudi. U naša skloništa može da uđe oko 250.000 ljudi, tako da možemo računati da ima mesta za oko 750.000 građana", kaže Stojanović i naglašava da je od ukupnog broja skloništa koja su poverena na upravljanje JP, samo trećina, odnosno 468, pogodno za izdavanje.
"Ostala se u zgradama koriste uglavnom kao prostor za ostavu i slično. Mi smo već 12 godina samofinansirajući, ne dobijamo novac iz budžeta i građane ne koštamo ni dinar. Ukinuta je naknada od svake postojeće i novoizgrađene zgrade i prestala je obaveza izgradnje skloništa. Iznosi koje dobijaju "Skloništa" dovoljni su za održavanje u ovoj meri, ali je konstatovano da je nedovoljno. Zbog toga smo imali razgovore na kojim je dogovoreno da se finansijski pomogne održavanje postojećih skloništa i napravi plan za ulaganje u izgradnju novih objekata za zaštitu stanovništva od ratne opasnosti ili drugog vanrednog stanja", objašnjava Stojanović.
Civilna zaštita
Stručnjak za odbranu i bezbednost Ivan Miletić kaže za Kurir da su neophodna sistemska rešenja.
"Nedostaje nam civilna zaštita koja je sada na nivou pretpostavke da neće ništa da nam se desi. Potrebno je da Srbija počne da planira danas za nešto što može da se desi za godinu ili deset godina. Treba napraviti prostor u budžetu za ove stvari, treba doneti novi zakon o civilnoj zaštiti, mora da se uradi centralizacija sistema civilne zaštite, kao što je nekada postojalo. Od 1992, kada je ukinut zakon o društvenoj samozaštiti, sve je zaboravljeno, uništeno, prodato ili izdato. Trebaju nam magacinski prostor za šatore, vreće za spavanje, kreveti na rasklapanje, mobilne kuhinje, rezervoari za vodu... Ta sredstva će nam ionako trebati. Nije reč samo o ratu već su tu i klimatske promene. Sve će nam to trebati i u slučaju da dođe do zemljotresa, poplave i sličnih stvari", upozorava Miletić.
Kurir.rs