Putin je istakao da ovo oružje ima veliku razornu moć, sposobnu da uništi objekte do dubine od 3–4 ojačana sprata pod zemljom.
On je uporedio razornu snagu “Orešnika” sa meteoritom, naglašavajući njegovu preciznost i snagu. Naveo je da “Orešnik” nije namenjen za manje mete, jer bi to bilo „kao gađati vrapce iz topa“. U tom kontekstu je naveo mogućnost da se centri odlučivanja u Kijevu nađu na meti.
Rusija je već nekoliko puta bila meta napada zapadnog oružja dugog dometa. Sada se postavlja pitanje da li će Rusija svaki put pojedinačno odgovoriti.
Putin je dao odgovor i na to rekavši da će odgovori uvek postojati, a o njihovim varijantama odlučivaće Generalštab. Za svaku metu u Ukrajini biće odabran odgovarajući metod, izbegavajući nepotrebno prekomerno korišćenje oružja.
Putin je ocenio i štetu koje su uzrokovale rakete dugog dometa. Izjavio je da je šteta u Kurskoj oblasti, naneta raketama ATACMS koje je koristila Ukrajina, minimalna.
Rusija je tokom 28. novembra izvršila silovit napad krstarećim raketama i dronovima. Nije bilo komentara da je u pitanju neki osvetnički akt zbog napada oružjem dugog dometa po Rusiji.
Verovatno se radi o “redovnom” ruskog udaru po ukrajinskoj infrastrukturi. Iz reči Vladimira Putina može se naslutiti da će tek doći do udara koji će podsećati na onaj od prošle nedelje. Centri odlučivanja su uvek potezani u debatama kao adekvatan cilj, u smislu odgovora na eskalaciju Kijeva i Zapada.
Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.