Katarina Konstantinović, mlada rođaka kneza Mihaila, bila je opsesija mnogih muškaraca u Beogradu 19. veka, a nakon što je atentat ugasio njene snove da će postati kneginja, imala je druge i ništa manje kontroverzne ljubavi.
Ekranizovane priče o vladarskim porodicama uvek privlače pažnju, a kada je reč o Obrenovićima, do sada je najuspešnija bila "Kraj dinastije Obrenović", dok je kraj 2024. rezervisan za premijeru mini-serije "Što se bore misli moje".
Ostvarenje u režiji Milorada Milinkovića prati poslednje dane života kneza Mihaila Obrenovića, uz prisećanja na prošlost, a zaplet počinje u trenutku dok on planira da se oženi svojom rođakom Katarinom Konstantinović.
Protivili su se tome istaknute i ličnosti u Srbiji tog doba i Crkva, ali je knez bio odlučan. Ipak, smrt je bila brža.
Ko je bila Katarina Konstantinović?
Dinastija Obrenović jedna je od najznačajnijih u istoriji na našim prostorima, a Beograd 19. veka obeležila je po mnogo čemu. Pored njihove istorijske uloge, Obrenovići su često bili "tema čaršije" i umeli da šokiraju građane detaljima iz svoje svakodnevice, a jedan od razloga bile su Anka i njena ćerka Katarina Konstantinović.
Spisateljica Anka Obrenović, ćerka Tomanije i Jevrema Obrenovića (rođenog brata kneza Miloša), važila je za fatalnu ženu tog vremena, a ništa manje zavodljiva nije bila ni Katarina. Rođena je u Ankinom braku s Aleksandrom Konstantinovićem, s kojim je ona imala još i sina Aleksandra, dok je u vanbračnoj vezi sa zetom, mužem njene pokojne sestre, Anka dobila i ćerku Simonu.
Katarina Konstantinović je došla na svet 1848. u Šapcu, a otac joj je umro 1853, kada je imala samo pet godina. Od tada su povremeno njena majka i ona pozivane da žive na dvoru kneza Mihaila, zahvaljujući čemu je rano osetila slasti elitnog života i kretala se u visokim krugovima u Beogradu. I, što je bilo posebno značajno, uvek je bila u blizini kneza.
Veza kneza Mihaila s rođakom Katarinom
U to vreme Mihailo Obrenović se vratio na mesto kneza, uveliko oženjen omraženom Julijom Hunjadi de Ketelj. Ona nije bila omiljena u narodu, a uz to su se uzalud čekale vesti da je kneginja trudna. Da stvar bude gora po njenu reputaciju i odnos sa suprugom, potom se upustila u vezu s knezom Karlom od Arenberga.
Svesna da je brak kneza Mihaila i Julije Hunjadi u krizi, Anka Obrenović navodno je dobila ideju da na mesto kneginje dođe njena ćerka, a naruku joj je išlo to što je 25 godina stariji vladar uživao u društvu svoje maloletne rođake. Prema instrukcijama majke, Katarina je provodila mnogo vremena s njim, a uskoro je Anka ćerki diktirala ljubavna pisma za Mihaila. Ispostavilo se – strategija je uspela. Obrenović se zaljubio i to nije bila tajna.
Vrisak Katarine Konstantinović koji je doveo do jedne smrti
Ćerka Anke Obrenović imala je mnogo udvarača, a jedan od njih bio je mladi učitelj fizike Damjan Pavlović. Nije poznato da li mu je ona uzvraćala na udvaranje, čak ni nakon što joj je anonimno posvetio ljubavnu pesmu u "Vili".
Kako je vreme prolazilo, on više nije mogao da krije kako se oseća, pa je na jednom času pao na kolena i priznao Katarini ljubav, na šta je ona vrisnula. Istog trenutka, dvorjani su ušli u prostoriju i izbacili Pavlovića, koji je sutradan izvršio samoubistvo.
Nesuđeni brak kneza Mihaila i Katarine Konstantinović
Nakon što je 1861. saznao da iz jednog pisma da mu je Julija bila neverna s nemačkim knezom, Mihailo Obrenović je konačno doneo odluku da se rastane "od postelje i stola", ali bez formalnog razvoda, pismenim sporazumom 1865. godine. Ona se odrekla titule kneginje, iako je zadržala prezime Obrenović, a knez je sporazumom pristao da bivšoj ženi poklanja svoju bečku palatu i godišnju rentu od 5.500 dukata.
Kada je ostavio Juliju, zaprosio je Katarinu Konstantinović. Javnost, Crkva i političari bili su zapanjeni jer je ona ćerka Obrenovićeve sestre od strica Anke, a najglasniji je bio Ilija Garašnin, koji je imao toliko primedbi da je smenjen s mesta predsednika Vlade, što je dalje dovelo do protesta Rusije. Ipak, knez je bio neumoljiv.
Veridba nije, međutim, dugo trajala. Desetog juna 1868, dok su Mihailo, Anka, Katarina i Tomanija šetali Košutnjakom, knez je ubijen, kao i Anka, dok je Katarina ranjena.
Pogodila su je tri metka, ali je imala dovoljno snage da pobegne od atentatora u šumu, gde je upala u jarak, a potom ju je pronašao jedan mlekadžija i odveo u bolnicu. Tamo su uspeli da joj izvade dva metka, dok joj je jedan ostao u telu.
Život Katarine Konstantinović posle smrti kneza Mihaila
Kasnije iste godine, Katarina, koja je imala svega 20 godina, udala se za generala Milivoja Petrovića Blaznavca, istaknutog vojnog ministra za kog se pričalo da bi mogao da bude vanbračni sin kneza Miloša, odnosno još jedan brat od strica Katarinine majke Anke. S njim je dobila sina Vojislava i ćerku Milicu, koju je izgubila rano.
Posle Blaznavčeve smrti 1873, udala se za Mijaila Bogićevića Ociku, koji je bio Ankin brat od ujaka, a s njim je napustila Srbiju i živela na više mesta u Austrougarskoj. Vratili su se potom u Beograd osamdesetih godina 19. veka.
Prema izvorima, Katarina se potom zaljubila u jednog prijatelja svog sina Vojislava. Zbog mladića koji je od nje bio mlađi 18 godina ostavila je Ociku, a potom su je izdržavali sin i polusestra Simona.
Katarina Konstantinović je umrla u NIšu 1910, a sahranjena je u Beogradu.
200 godina od rođenja Mihaila Obrenovića: