Pred mnogobrojnom publikom i visokim zvanicama u budimpeštanskom Tekelijanumu, jednoj od najlepših srpskih zadužbina i najvažnijih srpskih institucija, koji je osnovao Sava Tekelija 1838. godine, nizom događaja obeleženo je 110 godina od početka Prvog svetskog rata u organizaciji Ambasade Srbije u Mađarskoj u saradnji sa Udruženjem za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
- Srbija se 1914. godine suočila sa gotovo potpunim uništenjem, ali je zahvaljujući herojskim delima srpske vojske i naroda, uprkos ogromnoj patnji, na kraju izašla kao pobednik. Današnjim okupljanjem, projekcijom filma i prigodnim predavanjem želimo da podsetimo na heroizam i žrtve srpskog naroda, ali i važnost opstanka i života - izjavila je na otvaranju manifestacije ambasadorka Aleksandra Đurović. Ambasadorka je istakla i značaj žena u ratu, činjenicu da je predsednik SAD Vudro Vilson naredio da se na Beloj kući zaviori srpska zastava kao prva inostrana zastava u istoriji tog zdanja iz poštovanja prema heroizmu srpskog naroda, ali i sadašnje izuzetne odnose Srbije i Mađarske.
Izdavaštvo
Imao sam čast da održim predavanje „Srpska štampa i izdavaštvo u Prvom svetskom ratu“ i prikažem izložbu retkih srpskih ratnih izdanja štampanih na Krfu, u Solunu, Bizerti, Ženevi i Parizu, dok je načelnica za međunarodne odnose Adligata, diplomata u penziji Aneta Đermanović, održala predavanje o jednom od najznačajnijih srpskih ratnih diplomata Milenku Vesniću (1863-1921), čije angažovanje je znatno doprinelo podršci Amerike i Francuske srpskoj vojsci. Vesnić je samo u Americi usred rata za dva meseca održao pedeset govora i predavanja o Srbiji! Gospođa Đermanović je govorila i o deci srpskih intelektualaca koja su u rat krenuli u okviru đačkog bataljona.
Za ovaj projekat su me inspirisali natčovečanski napori srpske vojske i naroda koji se ogledaju i u tome da su iza prve linije fronta štampali stotine knjiga i brojeva novina.
Naime, srpska vlada štampala je na Krfu ustav i zakone i tako upravljala vojskom i narodom, svakodnevno izdavala Srpske novine, zapravo službeni glasnik. Tako se potvrđivalo postojanje države i u egzilu. Prevođene su ruska i francuska klasična književnost i zajedno sa srpskim klasicima i narodnom poezijom distribuirana i čitana u rovovima. Izdavana su i ratna uputstva i vojni izveštaju, sa zabranom da se iznose na prvu liniju fronta. Od poezije do romana, od prevoda indijskog nobelovca Tagora do Gi de Mopasana, preko rečnika koji su korišćeni za sporazumevanje ranjenika sa francuskim doktorima, knjiga i štampana reč bili su temelj celokupne borbe i opstanka našeg naroda u izbeglištvu. Zaprepašćujući su broj, kvalitet i vrsta štampe naših vojnika i civila na Krfu, u Solunu i Bizerti. Knjiga nas je održala, njojzi hvala.
Kulturno dobro
Istakao sam da su trideset dve knjige prikazane na izložbi digitalizovane zahvaljujući Narodnoj biblioteci Velike Britanije i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Po zakonu su zaštićene kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.
U Tekelijanumu je ovim povodom prikazan i film „Golgota Srbije“, najbolji dokumentarni film snimljen u Kraljevini Jugoslaviji. Dočarava ceolokupno kretanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu sa izvanrednim snimcima Stevana Miškovića, nastalih uz podršku ministra vojske, generala Stevana Hadžića. Naročito su upečatljive scene prelaska preko Albanije 1915. godine, teške situacije na Krfu i Vidu, života u okupiranoj Srbiji, proboja Solunskog fronta i oslobođenja Niša i Beograda.
Prikazana je i poštanska marka, koju je „Pošta Srbije“ objavila povodom 110. godišnjice početka Prvog svetskog rata sa spomenikom Neznanom junaku na Avali na marki i fotografijama ratnika i ratnih dnevnika iz fondova Adligata.
Publici se, pored ambasadorke, obratila ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, koja je pomenula i ulogu svog oca u beleženju sećanja solunskih veterana za sledeće generacije i reči Momčila Gavrića: „Nemojte da bude da smo zalud peške prelazili Albaniju.“
Svečanosti su prisustvovali vladika mitropolit budimski i temišvarski gospodin Lukijan, ambasadorka Bosne i Hercegovine gospođa Gutić Bjelica, predsednica samouprave Srba u Mađarskoj gospođa Lastić, predstavnici institucija srpske zajednice u Mađarskoj, direktorka, profesori i đaci srpske škole u Budimpešti „Nikola Tesla“, čiji hor je izveo najpoznatije pesme Prvog svetskog rata: „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“.
Ambasadorka Aleksandra Đurović istakla je ovom prilikom i sadašnje izuzetne odnose Mađarske sa našom zemljom:
- Mađarska je primer kako se upornim i stalnim prevazilaženjem sećanja na momente kada smo bili na različitim stranama, mogu dostići veoma dobri odnosi uz uvažavanje zajedničkih političkih i ekonomskih interesa, pre svega razumevanjem i povezivanjem, čuvanjem identiteta, kulturnog i crkvenog nasleđa oba naroda. Međusobna podrška dve zemlje je posebno značajna u vremenima kada se nad Evropom nadvija taman oblak, a istorija uči da mir mora da se sačuva po svaku cenu.
Delegaciju Adligata u Budimpešti ovim povodom primili su vladika mitropolit budimski i temišvarski Lukijan i predsednica srpske zajednice u Mađarskoj gospođa Jovanka Lastić.
Viktor Lazić