"VODA ZA PIĆE NEĆE BITI NI NA KOJI NAČIN UGROŽENA" Rudarenje litijuma pod lupom stručnjaka: "Imamo podzemne rudnike i sada, a nema katastrofe!"
Koji su to mogući uticaji na životnu sredinu, ako bi došlo do realizacije projekta Jadar, kao i da li ti uticaji mogu da se svedu na prihvatljivu meru i kako, neka su od glavnih pitanja kada se govori o temi rudarenja i litijuma, a za emisiju "Puls Srbije vikend" koja se emituje na Kurir televiziju govorili su prof. dr Branislav Simonović, naučni savetnik za opštu i fizičku hemiju i Aleksandar Anđelković, docent na Šumarskom fakultetu.
- Svaka intervencija u prirodi ima neki uticaj na životnu sredinu. Suština svega je da se ti uticaji svedu na najmanju moguću meru. Ako napravite kuću, vi ste, recimo, stotina kvadrata obstruirali. Tu će biti ljudi koji će ložiti, emitovaće ugljendioksid, trošiće vodu. Tako je slučaj i sa ovim projektom. Što se tiče vazduha, tu nema emisije gasova. Nešto malo se oslobađa ugljendioksida, ali se on hvata takozvanim skruberima. To su posebne naprave u pogonu gde struji voda koja absorbuje taj ugljendioksid i pretvara ga u ugljenu kiselinu, u soda vodu, recimo - rekao je on i dodao:
- Što se tiče sumpornih gasova, njih nema jer se proces odvija na 90 stepeni, a na toj temperaturi sumporna kiselina isparava pet puta manje nego voda na nula stepeni. Znači, apsolutno nema sumpornih gasova. Što se tiče voda, nema sumporne kiseline u otpadnim vodama jer se posle ovog procesa rastvaranja vrši neutralizacija. To znači da nema ni tragova kiseline. Nije tačna ta priča da će se hiljade tona kiseline ispuštati u reku.
Ako govorimo o većini postupaka, kažu da ekstrakcija litijuma podrazumeva neki oblik rudarstva, da bi se u stvari došlo do podzemnih ležišta i minerala, ali i slanih voda koje su u stvari bogate litijumom. Litijuma, kažu, prilično ima i u moru i na kopnu, a 75% svetskih poznatih nalazišta nalaze se u Čileu, u Boliviji i Argentini. Da li su ove informacije tačne otkrio je Anđelković:
- Da, zaista se najviše nalaze u tim područjima. To su nenaseljena područja, najčešće pustinjske pejzaži, tako da oni nemaju neku mogućnost, iako bi došlo, a i došlo je gotovo u svim rudnicima, do nekog akcidenta koji se desio tokom eksploatacije. Dakle, nemaju šta toliko da ugroze jer tamo već i onako nema života.
Anđelković je poželeo i da se nadoveže na pitanje o kom je pričao Simonović:
- Što se tiče same reverzne osmoze i prečišćavanja tih voda za potrebe i korišćenju u litijumu, kako sam ja pročitao do sada, to je tačno, dakle koristiće se najviše vode iz samog rudnika i delom iz kišnice i svega onoga što se prikuplja tu. Mene zanima šta je sa onim ostatkom, pošto je profesor lepo objasnio, dakle reverzom, osmozom i svim onim procesima prečišćavanja? Jasno je svima da će ta voda koja se bude u rudnicima našla biti opterećena različitim teškim metalima - rekao je on i dodao:
- Šta ćemo sa tim ostatkom? Procenjuje se da je taj ostatak negde 25-30% te vode. Dakle, gde će to biti deponovano i na koji način će se to lagerovati? Šta će se sa tim raditi?
Simonović je poželeo da objasni i sledeće:
- Postoji deponija na kojoj će se odlagati čvrst otpad, a taj čvrst otpad je sa nekih 20% do 25% vlage. Rađeni testovi čvrstog otpada koji nastaje iz ovog procesa pokazuju da nema ispiranja teških metala jer je tim standardom propisano da se određena količina tog čvrstog otpada pomeša sa određenom količinom vode ili blago kiselim rastvorom, da se mućka nekih 24 do 48 sati i onda se radi analiza toga šta je isprano iz otpada. Analize su pokazale da su 10 do 100 puta manje isprane koncentracije. Znači, nema mogućnosti ni da se iz čvrstog otpada nešto ispira i da zagađuje zemljište.
Javnost je izrazila zabrinutost za životnu sredinu, a neko od glavnih pitanja po tome jeste kvalitet pijaće vode nakon što se upustimo u ovu vrstu rudarstva:
- Što se tiče vode za piće, ona ni na koji način neće biti ugrožena jer ne može da dođe do mešanja tih voda iz ovih dubljih slojeva sa 350 do 650 metara i ovih slojeva vode koje se nalaze do 30 do 50 metara dubine. To su ti rezervoari vode koji mogu da se koriste kao voda za piće. Mi imamo podzemne rudnike i sada. Nigde nije došlo do te katastrofe mešanja ovih voda koje su pogodne za piće i ovih dubokih.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
KNEŽEVIĆ JE ZA KURIR TELEVIZIJE IZNEO INTERESANTNE TVRDNJE NA TEMU LITIJUMA: