Dečak Andrej Simić ubijen je 5. oktobra 2023. godine oko 11 časova. Njegovo telo pronašli su lekari Hitne pomoći na tavanu kuće u Niškoj Banji. Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je da je ubistvo počinio dečak koji je tada imao 13 godina, te je prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela, krivično neodgovoran jer nema navršenih 14 godina.
U obdukcionom zapisniku opisano je da je ubijeni dečak zadobio ubodne rane na glavi, vratu, grlu, dušniku, grudnom košu, na jednom plućnom krilu, trbuhu, želucu, jetri, povrede nekoliko pršljenova i povredu potiljka. Ubodne rane su bile na rukama i šakama, kao i na natkolenici. Dečak izmrcvaren sa 37 uboda, od kojih su dva ključna ispod vrata. Na telu su nađeni ogromni rezovi od po pet puta 12 centimetara.
Dečak ubica je krivično neodgovoran, ali je protiv njegovih roditelja Osnovno javno tužilaštvo u Nišu pokrenulo je krivični postupak zbog sumnje da su počinili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Postupak je stajao u mestu nekoliko meseci jer se, kako su objasnili u OJT Niš, čekalo na veštačenje dečaka ubice.
Otac ubijenog dečaka Mića Simić za Kurir je ispričao potresne detalje ubistva njegovog sina, kao i dugačak put koji mora da prođe do pravde. Kako kaže na samom početku, njegov jedinac je otišao u školu, nakon čega je dete otišlo kod svog drugara iz razreda, dečaka ubice:
- On je bio sam kući, mi smo bili na poslu. Kasnije smo saznali da ga je ubica, zajedno sa još dvojicom iz odeljena pozvao da idu kod njega, a nažalost samo je moj sin otišao. Ubeđen sam da je ubica unapred skovao plan da ga ubije, a da je bio rešen da ubije i drugu dvojicu.
On kaže da je njegov sin svojom dobrotom platio ovaj stravičan zločin, a da se sa svojim ubicom poznavao još od vrtića, pa dodao:
- Andrej je od samog starta prema njemu gajio emocije, prirastao mu je za srce, iako je dečak oduvek bio čudan, asocijalan, niko nije hteo da se druži sa njim. Andrej je bio kao neka dobra vila, hteo je da ga uvuče u društvo. Osim Andreja on drugova nije ni imao, bio je sam, čudan, čudnog pogleda. U poslednjih godinu dana smo mi Andreju branili da se druži sa njim, ali Niška Banja je malo mesto.
Otac ubijenog dečaka kaže da su oni tek nakon ubistva saznali da je dečak ubica bio opsednut hladnim oružjem, pa da je noževe čak i nosio u školu:
- Svi su to znali, niko nije reagovao, a upravo tim noževima je ubio mog sina. Roditelji su mu kupovali te noževe. Roditelji snose ogromnu odgovornost, ja sam njegovu majku desetine puta upozoravao i govorio joj šta se dešava sa njenim sinom, ona je sve negirala, nije želela da prihvati istinu.
Rekao je i da je škola bila svesna ovog problema, kao i da su propusti škole ogromni, ali da detalje zbog istrage i dalje ne sme da iznese u javnost.
- Jedva čekam da krene suđenje, mnogo stvari će isplivati na površinu - kaže Simić, i dodaje da je predmet više puta bio premeštan, kao i da veruje da je slučaj namerno odlagan - kaže Simić.
On kaže da su on i njegova supruga iz medija saznali da su u slučaju dobili status svedoka, umesto statusa oštećenog kao ljudi koji su izgubili dete, dok su tek kasnije u slučaju bili prepoznati kao oštećeni.
- Dečak ubica koji je izmasakrirao naše dete od početka ima status oštećenog. Veliki broj svedoka je saslušan. Ne očekujem ništa od sudskog epiloga, bilo koja presuda nama nije uteha - kaže Simić.
Otac ubijenog dečaka osvrnuo se i na šokantan odnos koji roditelji ubice imaju prema porodici Simić:
- Dan nakon sahrane na vratima mi se pojavio otac ubice, ja sam znao da ništa iskreno ne mogu da očekujem od njega. On se pojavio samo da bi se reklo da je došao. Na moje pitanje da li je znao da mu dete ima problem, on je slegao ramenima, ja sam mu rekao da sam upozoravao njegovu suprugu. Njegov odgovor je bio "njemu je to služilo sa igru". Zalupio sam vrata.
Simić je ispričao i da je sreo majku ubice, koja mu je rekla da nije znala da joj je dete naoružano i negirala činjenicu da je Simić više puta upozoravao.
- Paralela između mog deteta i dece ubijene u Ribnikaru je neverovatna. Dečak ubica je decu iz Ribnikara ubijao jednim metkom, a naš Andrej je završio sa 37 uboda. Školski drug sa kojim je rastao ga je dva puta preklao preko vrata. Obojica su imala 13 godina, u psihijatrijskim ustanovama su, a roditelji obe ubice su isti, bez griže savesti, emocija i empatije - kaže Simić, i dodaje:
- Žao im je svog deteta koji su tu gde su, a nije im žao našeg deteta koje sad trune u grobu. U kontaktu sam sa roditeljima ubijene dece u Ribnikaru, daju nam veliku podršku.
On je otkrio da je za ubistvo svog sina saznao od majke ubice, koja ga je pozvala sa posla nakon što su joj komšije javile da se desilo nešto strašno:
- Kada sam otišao u Klinički centar policija ništa nije htela da nam kaže i nama je bilo jasno da je on ubijen. Prvo nismo bili sigurni da li je u pitanju bio nesrećan slučaj. Onda sam pozvao majku još jednog Andrejinog druga, a ona je počela da plače. Tada sam znao.
Simić je opisao trenutak kada je video svog izmasakriranog sina:
- Video sam ga u kapeli, njegov pogled, bistre oči, deo ušne školjke koji mu je falio... To je zadnje što sam video od svog sina. Bili smo kritični prema Andreju, išli u školu i razgovarali sa nastavnicima i psihologom, pokušavali smo da ga izvedmeo na pravi put, da sprečimo nastajanje problema kojih nije bilo. Andrej je bio voljen, dvorište je uvek bilo puno.
On kaže da je najveći problem u roditeljima koji ne žele da prepoznaju problem svoje dece i previše ih štite, što je bio slučaj u roditeljima ubice njegovog sina, ali i u školi koja okreće glavu kada je nasilje prisutno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Pogledajte kako je otac ubijenog dečaka komentarisao svoje saslušanje: