ZAGREB - Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO) svake godine plaća 14 miliona dana bolovanja, jer je svakog dana na bolovanju oko 45.000 ljudi, što poslodavce i Zavod košta dve milijarde kuna (264 miliona evra), znatno više nego od proseka većine zemalja Evropske unije.
Najčešći uzroci kratkih bolovanja su viroze, a dugih oboljenja lokomotornog i kardiovaskularnog sistema, psihičke i zloćudne bolesti i povrede na radu, pokazale su dve akcije vanrednih provera bolovanja, koje je HŽO sproveo prošle godine.
Za najavljeni novi način kontrole bolovanja vlada sve veće interesovanje poslodavaca koji žele da sarađuju sa HZZO-om, kako bi se smanjilo neopravdano odsustvo njihovih radnika sa radnih mesta.
U Zavodu naglašavaju da pacijenti koji su stvarno bolesni novu kontrolu uopšte neće osetiti. Ali zato će oni koji su do sada zloupotrebljavali to pravo sigurno imati razloga da budu nezadovoljni.Proverama je utvrđen poražavajući podatak da je svaki četvrti osiguranik neopravdano dugo na bolovanju. Istina, bolovanje mu je opravdano otvoreno, ali neopravdano dugo traje, prenela je Hrvatska televizija.HŽO je redovnim i vanrednim kontrolama opravdanosti bolovanja smanjio ukupnu stopu bolovanja sa 3,23 u 2011. godini na 3,12, u prošloj godini. Time je trošak za naknade za bolovanja smanjen sa 1,16 milijardi kuna u 2011. godini, na 998 miliona kuna u 2012. godini.
Nekoliko hiljada provera sprovedeno je na zahtev poslodavca i obavljene su i dve velike akcije vanrednih kontrola bolovanja. U prvoj akciji proveravana su dugotrajna bolovanja, pregledano je 2.713 osiguranika i zaključeno 24,5 odsto otvorenih bolovanja. U drugoj akciji obavljen je nadzor u 861 ordinaciji porodičnih lekara, revidirano 12.917 bolovanja i zaključeno njih 580.
Komentarišući prenošenje bolovanja u domenu primarne zaštite, u HZZO-u napominju da specijalisti nisu ni do sada preporučivali bolovanje, ali su i ranije, kao i sada, mogli da preporuče mirovanje kao meru lečenja.Na najave da će lekari biti kažnjavani sa nekoliko hiljada kuna za otvaranje neopravdanih bolovanja, u HŽO-u ističu da su neodgovornu praksu do sada kažnjavali opomenom, novčanom kaznom uz naknadu nastale štete ili u pojedinim slučajevima i raskidom ugovora sa Zavodom.Podaci jasno govore da nepravilnosti postoje i da ima prostora za promene. Pored toga, redovne i vanredne provere bolovanja uticale su i na promenu stava prema otvaranju neopravdanih bolovanja, kažu u Zavodu, a prenosi seebiz.
Prema njihovim rečima, postepeno se ipak menja dugogodišnja praksa da se bolovanja otvaraju i na osnovu određenih socijalnih i ekonomskih prilika.