I u Srbiji zabraniti društvene mreže mlađima od 16 godina! Stručnjaci za Kurir: "Ovo nije rigorozna mera, već je dobrodošla!"
Potez Australije, kao prve u svetu koja je uvela ova ograničenja, pohvalili su za Kurir sociolozi, ekonomisti i psiholozi i naveli da tome treba da težimo radi dobrobiti celokupnog društva
Srbija, ali i sve zemlje, treba da slede primer Australije, koja je pre nekoliko dana usvojila zakon o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina! To je veoma dobar, pozitivan i koristan korak, ne samo za tinejdžere već i za državu i društvo u celini, jer smo svedoci brojnih zloupotreba na mrežama, saglasni su sagovornici Kurira.
Podsetimo, Australija je, kao prva na svetu, usvojila zakon nakon burne debate, koja je trajala danima. Očekuje se da će stupiti na snagu u novembru 2025, a upravo će on postaviti neke od najstrožih kontrola društvenih mreža, dok će platforme biti prinuđene da preduzmu razumne korake kako bi osigurale da postoji adekvatna provera starosti.
Glavni cilj ovog zakona je da se smanji šteta koju društvene mreže mogu naneti mladima u Australiji, naveo je premijer Entoni Albaniz.
- Roditelji su zabrinuti za bezbednost svoje dece na internetu, kao što sam i ja - istakao je.
Platforme Iks, Fejsbuk, Instagram, Tiktok, Snepčet i Redit (Jutjub je izopšten iz zakona) snose isključivu odgovornost za sprovođenje novih pravila i imaju godinu dana da se pripreme, a ukoliko dođe do propusta u sprečavanju dece da otvaraju naloge, prete im kazne do 50 miliona australijskih dolara.
Psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović istakla je za Kurir da bi sve zemlje, pa i Srbija, trebalo da slede primer Australije.
- Društvene mreže loše utiču na našu decu, međutim, bojim se da bi ovde moglo doći do otpora roditelja, ali i dece. Savršeno bi bilo zabraniti mreže mlađima od 16, jer bi se deca konačno okrenula ponovnoj socijalizaciji - istakla je:
- S obzirom na to da su moguće zloupotrebe prilikom otvaranja naloga, npr. unos lažne godine rođenja, mislim da bi platforme trebalo da uvedu verifikaciju od strane roditelja za svakog ko želi da pristupi mrežama. Sav taj sadržaj utiče na dečju psihu, a činjenica je da mnogi trpe i sajber nasilje.
Da deca mlađa od 16 godina ne treba da imaju profile na društvenim mrežama, smatra i sociolog Bojan Panaotović.
- Ono što bismo za početak mogli da predložimo u našoj zemlji jeste da se mobilni telefoni ne koriste tokom časova, i u osnovnim i srednjim školama, pa i na fakultetima.Telefoni pre nastave treba da se stave na sigurno, pod ključ, a ko želi, na odmoru može da proveri svoj uređaj. To je već zaživelo u nekim školama. Druga stvar, kad deca dođu iz škole, roditelji treba da ih usmeravaju na učenje, lektiru, sport, kućne poslove, a da mreže i telefone koriste umereno.
Dodao je da to što je učinila Australija nije rigorozna mera, već je dobrodošla, a na društvenim mrežama ima i dobrih i loših stvari.
- Ne treba da kažemo da je sam po sebi zlo, ali to je prostor u kome su moguće mnoge loše i negativne stvari i efekti koji utiču na psihu mladih. Ne radi se samo o mrežama, već i o dopisivanju, potrebna je živa reč! Mislim da deci ne treba profil na mrežama, jer tamo može da ima siledžija, pedofila, predatora... Nije kraj sveta ako dete ima profil, ali to treba da se koristi na jedan normalan način. Roditelj mora imati kontrolu na detetom, kad krene na spavanje, treba mu uzeti telefon, tablet, laptop. Mnogi se dopisuju do dva-tri ujutru, pa ustanu ispijeni i umorni za školu!
Prof. dr Mihajlo Rabrenović, ekonomista
Dvostruki efekat: Dovešće do zaštite zdravlja dece i pada prihoda operatera i oglašivača
Prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment javne uprave i ekonomista, navodi da uvođenje zakona sličnog australijskom može dovesti do smanjenja prihoda mobilnih operatera, jer će deca mlađa od 16 godina biti ograničena u korišćenju društvenih mreža, što može uticati na njihovu upotrebu mobilnih podataka.
- Međutim, ovaj efekat će verovatno biti minimalan, jer deca čine mali deo ukupne potrošnje mobilnih usluga. Uvođenje sličnog zakona u Srbiji zahteva pažljivu analizu. Dobra strana je zaštita mentalnog i fizičkog zdravlja dece, kao i podrška roditeljima. Loše strane su ograničenje slobode izbora i što tehnološke kompanije i oglašivači mogu biti negativno pogođeni smanjenjem broja korisnika. Sa ekonomskog stanovišta, ova mera može imati dvostruki efekat. Pozitivan - smanjenje sajber nasilja i zavisnosti od tehnologije može dovesti do povećanja produktivnosti i smanjenja zdravstvenih troškova. Negativan - tehnološke kompanije i oglašivači mogu doživeti pad prihoda. Na kraju, iako ova mera ima potencijal da donese koristi u smislu zaštite dece, potrebno je pažljivo razmotriti sve aspekte.