Odveden je u Aušvic sa 16 godina, borio se do smrti u 76 mečeva: Govorili su mu "Bori se ili umri", a onda je uspeo da pobegne i doživi novu agoniju
Dok je bio u logoru smrti, oficir po imenu Šnajder je uvideo potencijal zbog svoje fizičke građe, pa mu je ponudio priliku za dodatne obroke i bolji tretman ako bi „boksovao za zabavu nacističkih oficira“.
Jedan od manje poznatih zločina Holokausta uključivao je jevrejske muškarce koji su bili primorani da tuku jedni druge do smrti - sve za zabavu okrutnih nacističkih stražara.
Za razliku od užasa gasnih komora, široko rasprostranjene gladi i premlaćivanja, priča o Hariju Haftu je mnogo manje poznata. Hari, koji je imao samo 16 godina kada je uhapšen jer je Jevrej, preživeo je logor smrti držeći se jednostavnog pravila koje su mu dali stražari - ubij ili budi ubijen.
Hari se ukupno borio na 76 u „mečeva smrti“ tokom svog boravka u Aušvic-Birkenauu, pre nego što je uspeo da pobegne i na kraju se bori profesionalno u SAD, piše Mirror.
Harijevu priču ove nedelje je podelio preduzetnik i investitor Teri Kim, koji je objasnio kako je Hari uhapšen 1941. pre nego što je ukrcan u voz koji je kretao za Aušvic. Dok je bio u logoru smrti, oficir po imenu Šnajder je uvideo potencijal zbog svoje fizičke građe, pa mu je ponudio priliku za dodatne obroke i bolji tretman ako bi „boksovao za zabavu nacističkih oficira“.
Surova borba svake nedelje
Svake nedelje popodne u ring bi dolazio novi izazivač i obojica bi se borila. Ali za razliku od običnog bokserskog meča koji bi gubitniku mogao ostaviti nekoliko udaraca i modrica, i ranjenog ega, gubitnik takmičenja u Aušvicu je obično bio poslat u gasnu komoru. Bilo je i drugih razlika. Protivnici nisu imali rukavice, štitnike za desni ili zaštitne kape za ublažavanje udaraca - bili su primorani da se bore golih zglobova, čak i bez odmora između rundi i ikakvih drugih pravila osim što ste morali da ubijete drugog borca.
Beg u Ameriku
Kažu da su čuvari tretirali Harija kao svoju "cenjenu životinju", dajući mu dodatne obroke hrane i bolje stambene prostore od stotina zatvorenika natrpanih u svakoj bednoj spavaonici. Isplata je bila što je morao da ubije svoju jevrejsku braću, koja su obično već umirala od gladi. Tokom 1945. Hari više nije bio od vrednosti za čuvare i bio je odveden na mesto pogubljenja na „maršu smrti“, kada je ubio jednog od njih i pobegao u Boemsku šumu. Na kraju je stigao u Ameriku, gde je postao profesionalni borac. Prema izveštajima, nadao se da će njegova slava pomoći da se pronađe porodica i verenica koju je izgubio tokom rata.
Napustio boks i zaposlio se kao prodavac voća
Spremao se da se bori protiv budućeg teškaša Rokija Markijana kada mu je mafija rekla da će morati da padne. Posle svoje kratke bokserske karijere, okačio je rukavice i postao prodavac voća u Bruklinu. Iako je izgledalo da ide dalje, ženi se i ima decu, i dalje ga je proganjalo od 76 života koje je odneo. Kada se konačno otvorio da ispriča priču svom odraslom sinu Alanu, rekao je: "Moje žaljenje su životi koji su prošli kroz ove ruke."
Hari je umro 2007. godine u 82. godini života
(Kurir.rs/Mirror/M.J)