FAMOZNO: RUSKA SABLJA
Odjeci i reagovanja na TV seriju „Sablja“ polako jenjavaju, uskoro će, pretpostavljam, krenuti odjeci i reagovanja na novu RTS-ovu seriju
„Što se bore misli moje“, takođe posvećenu jednom atentatu „srpskog stila“ - onom na kneza Mihaila, u srpskom narodu poznatijeg kao „Konj“ - preostaje još samo da se uradi TV serija, nazovimo je provizorno „Topla majska noć“, o atentatu na kralja Aleksandra Obrenovića.
Na „Sablju“ su se - neki kritički, neki nekritički, neki odmereno, neki u gnevu - osvrtali uglavnom likovi iz Euromahale, Krugova Dvojke i predstavnici streljane stranke. Ona druga streljačka, rodoljubiva i rusodupeljubiva stranka ka i vazda je mudro ćutala, ali je bilo samo pitanje dana kad će - (ka i vazda) preko nekog proxyja - (ka i vazda) progovoriti na dupe.
I tako je i bilo, a kao dupe je poslužio portal RT Balkan. Tipovao sam da će prvi reagovati Antonić, ali on to nije učinio - što ne znači da neće - umesto njega se oglasio određeni Marko Tomašević, koji je već u naslovu - „Sablja, serijska doza besmisla“ - diskvalifikovao TV „Sablju“.
Lamentira Tomašević da „ni vremenska distanca od 20 godina nije doprinela da se za milimetar odmaknemo od zvanične verzije i da se hrabrije progovori o drugačijem scenariju i mogućim alternativnim motivima za gnusni zločin koji je zauvek promenio srpski istorijski put.“
Odmah se vidi da čovek vapi za istinom. Iz obilja zamjerki dostojnih „Identiteta“ i (s) Vrzića, izdvojiću dve. „Tako“, veli Tomašević, „u seriji možemo da vidimo mlake opravdavajuće reakcije Koštunice i njegovog kabineta na pobunu JSO, kao i kategoričko odbijanje predsednika da nakon 5. oktobra nezakonito smeni Radeta Markovića, koji uništava dokaze, čime se perfidno gradi uzročno-posledična veza između Koštunice i samog atentata.“
To se, fakat, može videti. Ali to se može videti (i pročitati) u dokumentacijama novina i televizora, a još bolje bi se moglo videti da je istraga dovedena do kraja i da nije zaustavljena na tri metra od vrata jednog državotvornog mutlaka.
Kad viđi vraga. Istinoljubac Tomašević ima u dlaku istu zamjerku kao i moja neznatnost: „Nema“, glagolji, „ni pomena ubistva Momira Gavrilovića, penzionisanog obaveštajca, koji je likvidiran samo nekoliko sati nakon sastajanja na kome je upozorio Koštuničine savetnike na veze surčinskog i zemunskog klana sa pojedinim ljudima u premijerovom okruženju“.
Istu zamjerku je - uz ogradu da je serija „Sablja“ i bez toga solidan uradak - stavila i moja neznatnost. Ubistvo Gavrilovića je serijalni missing link. Da se u „Sablji“ videlo - ne čulo na radiju ili videlo na televizoru - da je Gavrilović namamljen u smrtonosnu zamku muljavinama i obećanjima Koštuničinih savetnika - što Koštunica verovatno nije znao, ali komandna odgovornost ostaje - pa potom ubijen od strane N. N. pucača surčinskog i zemunskog klana, da bi odgovornost za ubistvo bila svaljena na „pojedine premijera i pojedine ljude“ i potom pokrenuta marketinška priprema za Đinđićevo ubistvo... Zaista, šta bi u tom slučaju bilo? Serija bi bila kompletnija, sve ostalo bi ostalo isto.