EKSKLUZIVNI INTERVJU ZA KURIR SA PROFESOROM UNIVERZITETA BRITANSKE KOLUMBIJE: Srbija ima šansu da postane lider u zelenoj tranziciji
Rudarstvo 21. veka postaje ključna industrija za globalnu tranziciju ka održivoj energiji, a litijum se izdvaja kao nezamenjiv element za električna vozila i obnovljive izvore energije. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir, Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije i ekspert za upravljanje rizicima u rudarstvu, govorio je o značaju litijuma, ulozi Srbije u globalnom lancu snabdevanja i projektima poput Jadar-a, koji bi mogli transformisati srpsku privredu i poziciju u svetu.
S obzirom na to da radite na projektima upravljanja rizicima u vezi sa vodom u rudarstvu, možete li nam reći, kada govorimo o projektu Jadar, kako se rizici mogu preduprediti i koje su mere ispoštovane u ovom projektu?
- Nauka se značajno promenila u poslednjih 20 godina. Danas znamo mnogo više o hidrologiji – kako se voda kreće i kakve su posledice zagađenja – ali i kako se tim procesima može upravljati. Takođe, sada imamo napredne tehnologije za prečišćavanje vode koja dolazi u kontakt sa metalima tokom rudarenja. Imamo bolje informacije nego ranije, a sve te naučne discipline mogu se integrisati kako bi se efikasno upravljalo rizicima od kontaminacije vode. Najbolje prakse širom sveta, uključujući Australiju i Kanadu, gde trenutno živim, zasnivaju se na pažljivom upravljanju vodnim resursima.
Na univerzitetu se bavite budućnošću globalnog rudarstva. Kojim putem ide ta budućnost i da li Srbija prati savremene standarde?
- Rudarstvo će biti od ključne važnosti u 21. veku. Na konferenciji smo mnogo razgovarali o značaju kritičnih minerala, poput nikla, bakra i litijuma, koji su esencijalni za zelenu tranziciju. Važno je proširiti nadzor nad rudarskim procesima kako bi javnost mogla da sagleda koliko su tehnologije napredne i kako se vodi računa o životnoj sredini. Budućnost rudarstva leži u primeni savremene tehnologije koja omogućava bezbednije operacije i veću odgovornost prema prirodi.
Kolika je uloga litijuma u toj budućnosti?
- Litijum je od vitalnog značaja. Njegova primena je ključna za električna vozila, litijumske baterije i podršku obnovljivoj energiji u transportu. Procene su da će do 2050. godine biti potrebno čak 60% više litijuma nego što se danas proizvodi.
Kada govorimo o projektu Jadar, koliko je on usklađen sa svetskim standardima i strategijama održivog razvoja?
- Verujem da je projekat Jadar usklađen sa savremenim standardima. Postoji nekoliko ključnih aspekata u njegovu korist. Prvo, rudarstvo će se odvijati ispod zemlje, što minimalizuje uticaj na površinski sloj životne sredine. Drugo, koristiće se električna vozila i oprema, čime će se značajno smanjiti emisije gasova. Treće, materijal koji ostane nakon rudarskog procesa biće suv, što smanjuje probleme sa jalovinom.
Na konferenciji je bilo reči o lancu vrednosti. Koju ulogu u tom lancu imaju kompanije, a koju država?
- Ovo je veoma kompleksno i zahteva pažljivo planiranje. Jedna opcija je da Srbija izvozi litijum u zemlje koje se bave njegovom preradom. Međutim, pametnija opcija bila bi izgradnja lanca vrednosti unutar zemlje, na primer, proizvodnja baterija ili električnih vozila. Globalni trendovi pokazuju da kompanije koje eksploatišu minerale teže da zadrže lanac nabavke u svojoj zemlji, što donosi značajan prosperitet. Ovo je prilika za Srbiju da investira u svoju ekonomiju i poveća svoj razvoj.
Kako se projekat Jadar kotira u Evropskoj uniji i kakvu ulogu ima Srbija u toj priči?
- Projekat Jadar je veoma značajan za stabilnost snabdevanja litijumom. Trenutno se litijum iz Kine suočava s trgovinskim komplikacijama, posebno zbog geopolitičkih tenzija. Srbija može igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju ovih resursa, što je od esencijalnog značaja za globalne potrebe.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs