"Rado je l’ imaš krastavce?" Kad bi našoj legendarnoj glumici kolege tražile nešto, pokazivala je kakav je čovek zapravo bila
Kako je objasnila Mira Banjac, legendarna Rada je uvek sedela na prvom mestu, a pored nogu je imala torbu.
Glumica Radmila Savićević imala je veliko srce, o čemu su svedočile brojne njene kolege. Iako je odrasla u teškoj nemaštini i život je šibao sa svih strana, ona se nikada nije libila da podeli i to malo što ima sa ljudima.
Ceger
Upravo ovakvu jednu anegdotu ispričala je i Mira Banjac, koja se prisetila njihovog zajedničkog putovanja. Pozorišta su tada putovala na sve strane i to su bila velika gostovanja, koja su trajala po nekoliko dana.
Kako je objasnila Mira Banjac, legendarna Rada je uvek sedela na prvom mestu, a pored nogu je imala torbu iz koje je hranila ceo autobus. Kome god da je nešto falilo tražio bi od nje:
"Rado, je l’ imaš krastavce?“
Ima Rada krastavce.
Onda neko kaže: "Al’ sigurno nemaš neku ljutu papriku?“
"Molim? Ima ljuta papričica!“
Nekom se prijelo nešto slatko – ima Rada i to. Bila je kao putujući restoran. Sve si mogao da nađeš u Radinoj torbi! U Radinoj torbi je bilo ljubavi i drugarstva, bilo je poetike, bilo je snage i jednog velikog razumevanja za sve ljude oko nje.
Pomogla i Vojinu Ćetkoviću
Umetnica, koju mnogi pamte kao Risku iz "Srećnih ljudi", ali i drugih Pavićevih serija, živela je povučeno a često je i jedva sastavljala kraj sa krajem. Ipak, to je nije sprečilo da pomogne svom sugrađaninu.
- Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu "Lizistrata" u produkciji Centra "Sava". Imao sam dvadeset jednu godinu, još sam studirao i bio jako srećan što sam dobio ulogu - ispričao je jednom glumac i dodao:
- Međutim, kad sam video ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio sramno smešan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da verujem.
Kao dobra vila pojavila se Ramila Savićević, koja mu je pomogla kad mu je bilo najteže.
- Rada je sedela u toj kancelariji i čula kada sam sekretarici, koja je beležila moje podatke, rekao da sam iz Kruševca. "Odakle reče da si ti, mali?" "Iz Kruševca." "Iz koje ulice?" Ja kažem iz koje. Potom me je upitala: "Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?" Rekoh: "Pa ovaj novac... ovo je katastrofalno. Stvarno je malo para." A ona mi je na to odgovorila: "Aha. A koja ti je to uloga po redu?" Rekoh: "Prva." Pogledala me je i rekla: "Potpisuj to odmah!" - otkrio je glumac Vojin Ćetković.
Radmila je tada otišla da uzme svoje stvari i povela ga kod sebe na ručak.
- Potpisao sam ugovor i ona se posle nekoliko minuta vratila. "Ajde sa mnom." "Gde ćemo?" "Ne pitaj ništa, ideš sa mnom." Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. "Peri ruke i sedaj za sto." I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. "Jedi!" "Rado, pa nisam gladan." "Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!" - ispričao je Vojin.
Nakon ručka, donela mu je telefon i tražila da javi majci da je potpisao ugovor i jeo.
- Kada sam jeo, odvela me je do telefona i rekla da se javim majci. Rekao sam joj da nema potrebe jer smo se juče čuli, ali ona je insistirala. "Javi se majci kad ti kažem. Sad se javi majci!", govorila je. I ja, šta ću, okrenem majku: "Evo da ti se javim, ovde sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu rekao sam joj - ispričao je Vojin.
Velika Rada još većeg srca se nije zaustavila na tome, već je Vojinu i dala novac jer su tada bila teška vremena kada se jedva sastavljao kraj s krajem.
- "Je l imaš šta da jedeš i je l imaš para?", pitala me je. Rekoh imam, svega imam. Kaže mi u tom trenutku: "Nemoj da lažeš, je l' gladuješ?!" "Ne gladujem, ne brinite." I tek kada sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je kući. Predivna, bila je predivna žena - zaključio je Ćetković.
(Kurir.rs/I.M.)
Ovako je Mira Banjac proslavila veliki jubilej: