Ovo je metoda koja bi proizvođačima kupina donela ogroman novac da su ga poslušali pre 20 godina! Prof. dr Miladin Ševarlić za Kurir televiziju šokirao idejom!
Autorka i voditeljka Jovana Grgurević, u današnjoj emisiji “NI 5 NI 6” na Kurir televiziji, bavila se novom, aktuelnom društvenom temom. Mlade generacije poljoprivrednika sve su u manjem broju, tek nekolicina njih odluči se da nasledi porodičnu tradiciju i zanat, a još manje njih i da pokrene nešto svoje i odrekne se života u urbanoj sredini. Na ovaj način sebi, ali i drugima mogli bi obezbediti gotov proizvod, na taj način razviti posao i nahraniti svoju porodicu.
O tome kako i zašto se to dešava, govorili su gosti Dragan Simović, poljoprivrednik, Dejan Stambolić, poljoprivrednik, Prof. dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji , ekonomista i Prof. dr Cvijan Mekić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Dragan Simović mladi je poljoprivrednik iz sela Srednja Dobrinja u opštini Požega. On je sedma generacija u svojoj porodici koja je nastavila tradiciju, a zajendo se bave mlečnim govedarstvom i ratarstvom.
- Gajim posebnu vrstu ljubavi prema životinjama, što se može videti i kada dođete kod mene na imanje. Mlečno govedarstvo je danas teška grana u Srbiji. U vreme kada sam se ja školovao, sestra i ja smo se komotno školovali od pet krava. Ja sada imam osam muznih grla samo za sebe, a da ne pričam kada sutra dođu porodica i deca - rekao je Dragan i dodao:
- Nije cilj da samo ja ostanem mlad u selu, cilj je da ostanu i moji drugari tu, da imamo i sa kim da se družimo. Od maja meseca svaki 15. dan dostavljamo hranu na kućnu adresu u Beograd i Novi Sad. Od moje generacije nas je samo četvorica koji smo ostali da radimo pojoprivredu. Trenutno možemo da ponudimo samo sir i krompir, druge komšije proizvode jaja i to smo stavili svi pod jednu kapu.
Dejan Stambolić je poljoprivrednik koji je odlučio da od sebe i svoje porodice napravi prvu generaciju koja će se baviti ovim poslom, a dolaze iz Ražnja na jugu Srbije i bave se voćarstvom:
- Pretežno se bavim voćarstvom. Sa suprugom sam prva generacija koja se bavi ovim i razmišljali smo da uđemo u preradu. Svo voće preradimo kod nas kući, a sada smo otvorili i registrovali turističko gazdinstvo, imamo naš etno restoran i sve prodajemo sa kućnog praga.
Simović je u studio Kuri televizije doneo i domaće proizvode pravo sa svog imanja, te ih postavio pred sagovornike, a to je navelo Ševarlića da objasni razliku između stola i prestola:
- Svaki sto je samo sto dok se na njega ne stave hleb, voda i so, a kada se na sto stave hleb, voda i so, svaki sto postaje presto.
Kako je napomenuto, sve je manje onih koji se odlučuju da za sebe i svoje porodice proizvode hranu kao gotov proizvod, mnogima je lakše da sve pronađu od drugih proizvođača, a ranije je to bilo daleko od slučaja. Trenutno je sezona svinjokolja širom Srbije, a o toj tradiciji govorio je Mekić:
- Svinjokolj je opstao i on će da opstane. ali ne radi se u obimu kao što je nekada bilo. Smanjen je broj stanovnika, otišli su stari, ali se zadržalo. Ja sam jedan od tradicionalista koji to rade svake godine.
I dugi vide da poljoprivrednicima i zemljoradnicima nije lako, a oni su ti koji će uvek pozitivnog duha predstaviti svoj zanat, uprkos svim preprekama sa kojima se susreću, a Simović je objasnio svoj put:
- Ne vredi plakati, kada si nasmejan, sve je to nekako drugačije. Relativno mlad sam ostao bez oca i dede, rano sam počeo da radim poljoprivredne poslove. Država tada nije mislila na seljake, morao sam da idem u nadnicu. onda sam video da nadnica donosi malo para. Onda sam polako stasavao i rastao, počeo sam da se bavim mesarskim poslom. Kasnije me interesovalo i potkivanje. Sve je to doprinosilo da ja ulažem i opstajem. Sve je bilo dobro dok je imalo više ljudi koji nisu morali mukom da ostave roditelje kod kuće da gledaju stoku, a oni da idu na posao u firmu. Došli smo na ideju, majka, baka, sestra i ja da to smanjimo i probamo sa manje rada da lepše živimo, a to znači da moraš da imaš gotov proizvod.
Stambolić se nadovezao na reči svog sagovornika:
- Problem je u tome što smo mali poljoprivredni proizvpođači, a treba da se udružimo. To je najveći problem kod nas. Posle desete godine, sada u mom kraju imam svoje kooperante od kojih uzimam voće i prerađujem ga, pravimo što više proizvoda kako bi izašli zajedno na što veće tržište - rekao je on, a zatim objasnio kako je došao na ideju voćarstva:
- Opština je davala sadnice voća, pričali smo i odlučili da posadimo dva hektara dunje. Dunje nisu tipične za naš kraj, opština Ražanj bila je najpoznatija po kupinama.
Ševarlić je na to rekao:
- Gostovao sam pre dvadesetak godina u Ražnju, tada je tamo postojala jedna zadruga. Ja sam savetovao da ponudite samo benzinskim pumpama sveže kupine u rasponu autoputa Beograd - Niš. Znate li koliko vozača prođe, koliko bi njih kupilo za decu i za sebe? Kada idete po svetu, svuda toga imate.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs