"Moju baku je sramota da posluži sok koji smo sami pravili!" Priča mladih privrednika za Kurir televiziju: "Kupujemo samo kućnu hemiju, sve drugo proizvodimo!"
"Poražavajuće je da u prodavnicama kupujete mlečnu vodu i plaćate dva puta skuplje"
Autorka i voditeljka Jovana Grgurević, u današnjoj emisiji “NI 5 NI 6” na Kurir televiziji, bavila se novom, aktuelnom društvenom temom. Mlade generacije poljoprivrednika sve su u manjem broju, tek nekolicina njih odluči se da nasledi porodičnu tradiciju i zanat, a još manje njih i da pokrene nešto svoje i odrekne se života u urbanoj sredini. Na ovaj način sebi, ali i drugima mogli bi obezbediti gotov proizvod, na taj način razviti posao i nahraniti svoju porodicu.
O tome kako i zašto se to dešava, govorili su gosti Dragan Simović, poljoprivrednik, Dejan Stambolić, poljoprivrednik, Prof. dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji , ekonomista i Prof. dr Cvijan Mekić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Dragan Simović mladi je poljoprivrednik iz sela Srednja Dobrinja u opštini Požega. On je sedma generacija u svojoj porodici koja je nastavila tradiciju, a zajendo se bave mlečnim govedarstvom i ratarstvom.
- Gajim posebnu vrstu ljubavi prema životinjama, što se može videti i kada dođete kod mene na imanje. Mlečno govedarstvo je danas teška grana u Srbiji. U vreme kada sam se ja školovao, sestra i ja smo se komotno školovali od pet krava. Ja sada imam osam muznih grla samo za sebe, a da ne pričam kada sutra dođu porodica i deca - rekao je Dragan i dodao:
- Nije cilj da samo ja ostanem mlad u selu, cilj je da ostanu i moji drugari tu, da imamo i sa kim da se družimo. Od maja meseca svaki 15. dan dostavljamo hranu na kućnu adresu u Beograd i Novi Sad. Od moje generacije nas je samo četvorica koji smo ostali da radimo pojoprivredu. Trenutno možemo da ponudimo samo sir i krompir, druge komšije proizvode jaja i to smo stavili svi pod jednu kapu.
Dejan Stambolić je poljoprivrednik koji je odlučio da od sebe i svoje porodice napravi prvu generaciju koja će se baviti ovim poslom, a dolaze iz Ražnja na jugu Srbije i bave se voćarstvom:
- Pretežno se bavim voćarstvom. Sa suprugom sam prva generacija koja se bavi ovim i razmišljali smo da uđemo u preradu. Svo voće preradimo kod nas kući, a sada smo otvorili i registrovali turističko gazdinstvo, imamo naš etno restoran i sve prodajemo sa kućnog praga.
I dugi vide da poljoprivrednicima i zemljoradnicima nije lako, a oni su ti koji će uvek pozitivnog duha predstaviti svoj zanat, uprkos svim preprekama sa kojima se susreću, a Simović je objasnio svoj put:
- Ne vredi plakati, kada si nasmejan, sve je to nekako drugačije. Relativno mlad sam ostao bez oca i dede, rano sam počeo da radim poljoprivredne poslove. Država tada nije mislila na seljake, morao sam da idem u nadnicu. onda sam video da nadnica donosi malo para. Onda sam polako stasavao i rastao, počeo sam da se bavim mesarskim poslom. Kasnije me interesovalo i potkivanje. Sve je to doprinosilo da ja ulažem i opstajem. Sve je bilo dobro dok je imalo više ljudi koji nisu morali mukom da ostave roditelje kod kuće da gledaju stoku, a oni da idu na posao u firmu. Došli smo na ideju, majka, baka, sestra i ja da to smanjimo i probamo sa manje rada da lepše živimo, a to znači da moraš da imaš gotov proizvod.
Stambolić se nadovezao na reči svog sagovornika:
- Problem je u tome što smo mali poljoprivredni proizvpođači, a treba da se udružimo. To je najveći problem kod nas. Posle desete godine, sada u mom kraju imam svoje kooperante od kojih uzimam voće i prerađujem ga, pravimo što više proizvoda kako bi izašli zajedno na što veće tržište - rekao je on, a zatim objasnio kako je došao na ideju voćarstva:
- Opština je davala sadnice voća, pričali smo i odlučili da posadimo dva hektara dunje. Dunje nisu tipične za naš kraj, opština Ražanj bila je najpoznatija po kupinama.
stambolić je otkrio i da li i koliko kupuju proizvode u marketima, a u kojoj meri koriste ono što oni i njihove komšije proizvedu:
- Svastika ima krave, kod nje kupujem sir. Meso kupujem od proizvođača koji kolje, gledamo da što manje odlazimo u prodavnicu i kupujemo. Deca ipak zbog reklama i velike propagande neće da piju naše sokove, no ode da kupi neki koji je pun šećera i skuplji. Deca nisu navikla da piju ceđene sokove.
Simić je istakao svoje iskustvo na ovu temu:
- Ono što kupujemo, to je jedino hemija za kućne potrebe, kao i gazirana pića. Sve drugo proizvodimo. Moju baku je sramota da posluži sok koji smo cedili od jabuke, pre će neku marku. Navika je opasna stvar, prepustili smo se zapadu i zato smo došli ovde. Sve nam je tuđe slađe i lepše nego ono što mi proizvedemo - rekao je on i dodao:
- Ako pričamo o mleku, ljudi iz grada kada dođu kod mene u goste i mi im natočimo mlekо, kažu da je jako za njihov želudac i jednostavno nisu navikli na to. Poražavajuće je da u prodavnicama kupujete mlečnu vodu i plaćate dva puta skuplje. Vršio sam eksperiment, kupio sam 3 litra mleka u prodavnici u tetrapaku i probao sam da napravim kajmak. Ne može ni paučina da se uhvati, sve iz njega što je valjalo je izvučeno.
Stambolić je istakao kako je potrebno minimum šest do sedam godina ulaganja u proizvodnju kako bi se dostigao nivo ka kojem se teži, a Simović se nadovezao:
- Vi niste uložili u jedno radno mesto, uložili ste u celu porodicu. Muka je što neko ne razmišlja ka pametnijim investicijama nego u neka prividna radna mesta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
PREMA REČIMA STRUČNJAKA, OVU BOLEST MOŽEMO DOBITI AKO JEDEMO MESO KOJE JE ZAMRZNUTO DUŽE OD ŠEST MESECI: