STRATEŠKI TOKOVI: Mirovni pregovori za Ukrajinu?
Od početka rata u Ukrajini potpisnik ovih redova govori da će se ovaj rat završiti kada jednom za to dođe dan, a on je sve bliži iako ne potpuno blizu, takozvanim korejskim scenarijom, kojim je prekinut rat na Korejskom poluostrvu 1953. godine.
Tada je bez formalnog mirovnog sporazuma uspostavljen tek prekid vatre između dve strane, od čega su nastale Južna i Severna Koreja, svaka sa svoje strane linija prekida vatre, što je opet učinjeno bez nekog tvrdog papirnog sporazuma, već prostim dogovorom zaraćenih strana, uz pomoć diskretnih svetskih superdiplomata.
U Ukrajini bi uslovi postizanja nekog „mršavog“ mira mogli biti slični i za to postoji nekoliko razloga. Prvo, neki sveobuhvatni mirovni sporazum za Ukrajinu u kojem bi neko nekome priznao neke teritorije je nemoguć, jer teško da bi Ukrajina ikada formalno priznala da je Krim Rusija, kao što ni Rusija, nakon svega što je uložila u ovaj rat, ne bi priznala da je Donbas Ukrajina. Međutim, dve strane su se toliko iscrpile u ovom ratu da bi dalje krvarenje obe odvelo u razne metastaze, iako Rusija bolje stoji od Ukrajine u potencijalnom nošenju sa tim metastazama, jer naprosto ima više resursa. No, i jednoj i drugoj strani nije u interesu da ovaj rat ide unedogled, te su sve spremnije, iako ne i potpuno spremne, za neke eventualne mirovne pregovore, ne onakve kakvi su pokušani nekoliko meseci nakon početka rata, a koji su bili osuđeni na propast jer ih nisu aminovali oni koji već dugo drže ključeve rata i mira po svetu, što bi se sada sa stupanjem nove Trampove administracije moglo promeniti, iako Trampova obećanja da će prekinuti rat u Ukrajini za jedan dan ne treba shvatiti bukvalno, jer je to zapravo i nemoguće.
No, može se učiniti nešto drugo. Već svetom svetske diplomatije kola nekoliko „papira“ o eventualnom kraju rata u Ukrajini koje su izradili neki mudri ljudi, da ih tako nazovemo, a kojima je jasno upravo sve ono što je i ovde napisano - teško može biti nekog sveobuhvatnog mirovnog sporazuma, već je maksimum koji se može postići neformalni prekid vatre po trenutnim linijama, koji bi se potom održavao na aparatima sve dok se ne steknu, i ako se uopšte steknu, uslovi za bolje strukturisane i čvršće dogovore. Bio bi to upravo neki novi „korejski scenario“, koji je na Korejskom poluostrvu dao rezultat, jer tamošnji prekid vatre, sa većim ili manjim napetostima, traje više od sedamdeset godina. Teško da će onaj u Ukrajini toliko potrajati jer su ovo druga vremena, više vrućeg nego hladnog rata, ali se prvi put od početka rata u Ukrajini vidi malčice ozbiljnija spremnost dve strane, kao i neizbežnog sveta duboke svetske diplomatije da se sedne za sto.
Međutim, ima tu nekoliko problema. Prvi je što ovaj rat treba da još malo istutnji, jer upravo mogućnost „nekih“ pregovora tera obe strane da još žešće udare, kako bi se na linijama razdvajanja što bolje pozicionirale pred te pregovore i otuda upravo čitava ova poslednja frka sa razmenom „najstrašnijih“ projektila. Ali to nije neki problem, jer su svi svesni da je ostalo još samo nekoliko rundi ovoga meča na poene i da se neće ići na opciju nokauta.
No, drugi problem je mnogo značajniji i teži, a on se tiče bezbednosnog statusa „ostatka“ Ukrajine sa onu stranu linija razdvajanja, oko čega će se tek lomiti koplja.