ISPOVESTI UKRAJINSKIH VOJNIKA IZ KURSKE OBLASTI OTKRILE PRAVO STANJE Za BBC kažu da ne znaju šta i dalje traže tu, a moraju da izdrže ruske udare do ovog datuma
BBC kontaktirao ukrajinske vojnike koji se nalaze u ruskoj Kurskoj oblasti
Novinari BBC kontaktirali su ukrajinske vojnike koji se od avgusta nalaze u ruskoj Kurskoj oblasti, kada su iznenada upali u to pogranično područje, a poruke koje su odatle stigle odaju mračno, pa i ljutito raspoloženje trupa pod komandom Kijeva koje se pitaju šta tu i dalje rade.
- Situacija je svakim danom sve gora. Ne vidimo cilj. Naša zemlja nije ovde - poručuju ukrajinski vojnici.
Britanski medijski servis navodi da skoro četiri meseca nakon što su ukrajinske snage pokrenule munjevitu ofanzivu na rusku Kursku oblast, poruke vojnika koji se tamo bore oslikavaju turobnu sliku bitke koju ne razumeju i strahovanja da bi mogli da je izgube.
BBC je putem Telegrama bio u kontaktu sa nekoliko vojnika koji služe u Kurskoj oblasti, a jedan od njih se u međuvremenu vratio u Ukrajinu.
Nijedno od imena nije stvarno pošto je takav bio uslov vojnika.
Oni govore o užasnim vremenskim uslovima i hroničnoj neispavanosti uzrokovanoj stalnim ruskim bombardovanjem, koje uključuje korišćenje zastrašujućih klizećih bombi težine 3.000 kilograma.
BBC navodi da se Ukrajinci tamo povlače, a ruske snage postepeno preuzimaju teritoriju.
- Ovaj trend će se nastaviti. Samo je pitanje vremena - napisao je Pavlo 26. novembra.
On je govorio o ogromnom umoru i nedostatku rotacija, kao i o dolasku novih jedinica sastavljenih uglavnom od sredovečnih muškaraca, koji su dovedeni direktno s drugih frontova i imali su malo ili nimalo vremena za odmor između tih raspoređivanja.
Navodi se da nije neuobičajeno čuti kako se vojnici žale na svoje komandante, naredbe i nedostatak opreme, pošto je to ono što vojnici često rade u teškim okolnostima.
Pod velikim pritiskom neprijatelja i zime koja se približava, bilo bi iznenađujuće čuti puno optimizma.
Međutim, BBC naglašava da su sve poruke koje su dobili od vojnika "mračne", što sugeriše da je motivacija problem.
Neki su postavljali pitanje da li je uspeo jedan od početnih ciljeva ove operacije, a to je odvraćanje ruskih vojnika s istočnog fronta u Ukrajini.
Oni su naveli da je sada naređenje da se ovaj mali komadić ruske teritorije drži sve dok novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, sa novom politikom, ne stigne u Belu kuću krajem januara naredne godine.
- Glavni zadatak sa kojim se suočavamo je da se zadrži maksimalni deo teritorije do Trampove inauguracije i početka pregovora kako bismo je kasnije zamenili za nešto. Niko ne zna za šta - napisao je Pavlo.
BBC podseća da je krajem prošlog meseca ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo mogućnost da obe zaraćene strane razmišljaju o promeni koja sledi u Beloj kući.
- Siguran sam da Putin želi da nas izbaci (iz Kurske oblasti) do 20. januara. Veoma mu je važno da pokaže da kontroliše situaciju. Ali on ne kontroliše situaciju - rekao je tada Zelenski.
U nastojanju da pomognu Ukrajini da osujeti ruske protivnapade u Kurskoj oblasti, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska dozvolili su Kijevu da koristi dalekometno oružje protiv ciljeva unutar Rusije.
BBC navodi da se čini se da to nije mnogo doprinelo podizanju raspoloženja među ukrajinskim vojnicima koji se tamo nalaze.
- Niko ne sedi u hladnom rovu i ne moli se za projektile. Živimo i borimo se ovde i sada, a projektili lete negde drugde - kazao je Pavlo.
Projektili ATACMS i Storm šedou imaju snažan, čak i razoran, učinak na udaljene komandne položaje i skladišta municije, ali takvi uspesi se čine nevažnim vojnicima na prvoj liniji fronta.
- Ne govorimo o projektilima. U bunkerima razgovaramo o porodici i rotaciji. O jednostavnim stvarima - poručio je Miroslav.
Za Ukrajinu, sporo, mukotrpno napredovanje Rusije u istočnoj Ukrajini naglašava nužnost držanja dela Kurske oblasti pod kontrolom.
BBC podseća da je samo u oktobru ove godine Rusija uspela da zauzme oko 500 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što je najviše još od prvih dana invazije punog obima započete u februaru 2022. godine.
S druge strane, Ukrajina je već izgubila oko 40 odsto teritorije koju je zauzela u Kurskoj oblasti od avgusta.
- Ključno nije da se osvoji, nego da se zadrži, a mi se malo mučimo sa tim - napisao je Vadim.
Uprkos gubicima, Vadim smatra da je pohod na Kursku oblast još uvek od životne važnosti.
- Uspeli smo da operacijom u Kurskoj oblasti odvratimo neke ruske snage od Zaporoške i Harkovske oblasti - naveo je on.
Ipak, neki od vojnika koje je BBC kontaktirao priznali su da osećaju da su na pogrešnom mestu i da je važnije biti na istočnom frontu Ukrajine nego okupirati deo Rusije.
- Naše mesto je trebalo da bude tamo u istočnoj Ukrajini, a ne ovde u tuđoj zemlji. Nisu nam potrebne ove kurske šume u kojima smo ostavili toliko saboraca - poručio je Pavlo.
I pored izveštaja koji ukazuju da je čak 10.000 severnokorejskih vojnika poslato u Kursku oblast da se pridruže ruskoj kontraofanzivi, vojnici sa kojima je BBC bio u kontaktu još se nisu susreli sa njima.
- Nisam video niti čuo ništa o Korejcima, živim ili mrtvim - odgovorio je Vadim na pitanje o timk izveštajima.
Ukrajinska vojska objavila je snimke za koje tvrdi da su presretnuta severnokorejska radio komunikacija.
Vojnici su potvrdili da im je rečeno da zarobe barem jednog severnokorejskog zarobljenika, po mogućstvu sa dokumentima.
Oni su govorili i o nagradama u vidu dronova ili dodatnog otpusta koji se nudi svakom ko uspe da zarobi severnokorejskog vojnika.
- Veoma je teško pronaći Korejca u mračnoj kurskoj šumi. Pogotovo ako on nije ovde - sarkastično je naveo Pavlo.
Veterani prethodnih operacija osuđenih na propast vide paralele u onome što se događa u Kurskoj oblasti.
Od oktobra 2023. godine do jula ove godine ukrajinske snage su pokušale da zadrže mali mostobran u Krinkiju, na levoj obali reke Dnjepar, nekih 40 kilometara uzvodno od oslobođenog grada Hersona.
Mostobran, koji je prvobitno bio zamišljen kao moguća odskočna daska za dalje napredovanje prema teritoriji pod kontrolom Rusije u južnoj Ukrajini, na kraju je izgubljen.
Operacija je jako skupo koštala Ukrajince pošto se smatra se da je čak 1.000 njihovih vojnika tamo ubijeno ili nestalo.
(Kurir.rs/BBC/Preneo: N. V.)