KOMŠIJE IZ MOSTARA O GORKOJ SUDBINI ŽELJKA SAMARDŽIĆA! Od stresa osedeo preko noći, otišao je sa 200 maraka u džepu: Ovako izgleda mesto zbog kog je izgubio sve
Naša ekipa koja je boravila u gradu na Neretvi porazgovarala je sa ljudima koji su dobro poznavali pop pevača, inače rođenog Mostarca. Posetili smo i mesto gde je imao kafić
Željko Samardžić rođeni je Mostarac. Za grad na Neretvi izuzetno je vezan, a posvetio mu je i pesmu "Košćela". Ova numera ime je dobila po biljci koja je jedan od simbola Samardžićevog rodnog grada za koji ga vežu samo najlepše uspomene.
Naša ekipa boravila je u Hercegovini, pa smo prilikom posete gradu Alekse Šantića imali priliku da se susretnemo sa Željkovim bivšim komšijama i ljudima koji su ga dobro poznavali. O njemu imaju samo reči hvale.
- Željko, ali i njegova supruga Maja prava su mostarska raja! Nikad on nije zaboravio svoj grad, svrati često i danas, ali najčešće u prolazu. On je odrastao ovde, u centru grada. Upisao je i muzičku školu, satima je vežbao na klaviru, kako bi se dokazao pred devojkama, koje su ludele za njim. Počeo je da peva diveći se pesmama Kemala Montena. Jedan od prvih nastupa van Mostara je i bio sa Kemicom, kako ga je on od milošte zvao. Suprugu Maju upoznao je na plesu i već u 21. godini se oženio. Oduvek ga je pored divnog glasa, krasio i preduzetnički duh - priča nam pevačev bivši komšija, pa nastavlja:
- Čim je završio gimnaziju, otvorio je sa pokojnim prijateljem doktorom Dženanom Salkovićem čuveni klub "Kabare", u kome je radilo 12 konobara. To je bilo jedno od najpopularnijih mesta u gradu, gde su se okupljala sva hercegovačka elita i intelektualci, sportisti... Mnogo je radio i mučio se sa tim lokalom, nabavljao je hranu, ali je i pesmom zabavljao goste - prisetio se ovaj čovek.
Ipak, nesrećni rat 1992. godine promenio je Samardžiću život iz korena.
- Svu ušteđevinu koju je godinama skupljao uložio je u kompletnu obnovu "Kabarea", od poda do plafona. Ubrzo se zaratilo i Željko je sa ženom i ćerkama morao da spašava živu glavu. Sve je to propalo. Odavde je otišao sa jedva 200 maraka u džepu. Bio je i ranjen u kuk za vreme rata, a od prevelikog stresa i straha tada je bukvalno osedeo za jednu noć, a imao je crnu kosu - rekao nam je još jedan Željkov poznanik.
Odlučili smo i da posetimo mesto gde se nekad nalazio Željkov "Kabare". Lokacija savršena, na samo nekoliko koraka od Starog mosta, simbola Mostara. Danas se tu nalazi takođe kafić, ali sa drugim imenom. Sve starije Mostarce koje smo pitali, sa setom su nam pokazali ovo mesto i prisetili se divnih trenutaka koje su tamo nekad provodili.
I sam Željko, nekoliko puta je u intervjuima govorio koliko voli Mostar i da uvek svrati u prolazu, kad god ima vremena.
- Voleo bih da imam više slobodnog vremena, pa da mogu duže da ostanem u Mostaru jer to najčešće i nažalost bude na kratko, u prolazu. Mladost je divna sama po sebi, a ja sam je većim delom proživeo u Mostaru. Tu su ostali najlepši komadi moje mladosti, ljudi, prijatelji, porodica... sve one ukradene trešnje i prvi poljupci pored Radobolje, tople letnje mostarske noći... mnoge tekme "Rođenih" pod Bijelim Brijegom... Stari, prastari Most koji je spajao mnogo više od dve obale, pa se onda u teškom trenutku prepolovio i survao u Neretvu, ne izdržavši teret probuđene mržnje... Sve su to uredno poslagane uspomene koje prkose zaboravu - rekao je jednom prilikom pevač za bosanske medije.
Kurir.rs
Ovde se nalazio kafić Željka Samardžića u Mostaru: