jedini cilj

"OBOJENA REVOLUCIJA SE UVEK KORISTI DA SE OSLABI DRŽAVA I TAKO SMENI VLAST" Šajn i Miletić o preslikanom scenariju iz Makedonije koji koristi opozicija

Robert ATANASOVSKI / AFP / Profimedia

Ni Makedoniji ništa dobro nije donela takva pobuna, naprotiv, neće ni Srbiji, ocenjuju analitičari za Kurir

Farbanje Trga slobode u Novom Sadu u boju krvi nije ništa novo ni nešto što su samo srpska opozicija i njeni aktivisti smislili želeći da predstave kako je zbog nekoga prolivena krv. To je zapravo samo replika makedonske obojene revolucije iz 2016, kad su se njihovi opozicionari služili identičnim metodama u pokušajima da svrgnu tadašnju vlast.

Naime, pre osam godina u Skoplju opozicija je u Makedoniji pokrenula tzv. obojenu revoluciju, to jest proteste protiv tadašnje Vlade i afere "prisluškivanje".

Identično

Blokirali su ulice i raskrsnice, baš kao što se prethodnih dana i nedelja dešava i u Srbiji, a koristili su, gle čuda, i farbu crvene boje koja simbolizuje krv, kojom su gađali zvanične državne institucije. Baš kao što je u Novom Sadu demolirana Gradska kuća, 2016. je uništena rezidencija tadašnjeg predsednika Đorđa Ivanova. Takođe, u Skoplju je Centralni trg obojen crvenom bojom, sa sve ispisanim porukama "ubice", "sloboda za sve", dok je šetalište bilo išarano crvenim dlanovima, zbog ubistva Martina Neškovskog (22), koga je 2011. na proslavi izborne pobede vladajućeg VMRO-DPMNE ubio policajac na dužnosti.

Ta revolucija dovela je do toga da ta zemlja danas ima paljenje makedonskih zastava po celoj Severnoj Makedoniji, jer se država više nikad nije oporavila od te štete. Zapravo, tokom proslave Dana albanske zastave, 28. novembra ove godine, u Severnoj Makedoniji na raznim lokacijama oskrnavljene su albanska i makedonska zastava, zbog čega je policija uhapsila 17 osoba.

Printscreen, Printscreen X  2016. Trg u Skoplju ofarban u crveno

Instagram/milandjuric.ns  2024. Trg slobode u Novom Sadu obojen crvenom farbom

Željko Šajn, dopisnik Politike iz Skoplja, za Kurir ocenjuje da su performansi opozicije u Srbiji identični scenariju koji se odvijao u Makedoniji.

"Samo je pitanje stila u datom trenutku, odnosno gde se u kojoj državi šta koristi kao povod. . Makedonija je nakon svega promenila naziv i ušla u NATO, dok je još uvek daleko od ulaska u EU, što je bio prioritet. Takođe, tu je još jedan momenat: sve je bliži prekid rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, pa se momenti globalnih podela koriste i na slučajevima unutrašnjih problema i u Severnoj Makedoniji i Srbiji", konstatovao je Šajn za Kurir.

Urušavanje

Politički analitičar Dejan Miletić za Kurir kaže da je ovakav vid protesta bio ne samo u Severnoj Makedoniji već i širom zemalja Jugoistočne Evrope, poput Gruzije, Ukrajine, Rumunije...

Kurir Televizija 

"To je određena vrsta demonstracija koja kao da je preslikana, a pokazuje se da dovodi do urušavanja ne samo političkih struktura već i nacionalnih i državnih interesa, i to je ono što poređeći rezultate takvih pokušaja prevrata može da se zaključi: oni nikad nisu bili povoljni i koriste ih oni koji bi da oslabe države jer po pravilu dolazi do političkog i ekonomskog zastoja i to treba imati u vidu", istakao je Miletić.

Kurir Politika