LJUDI OVDE SU PRIMER KAKO SE ČUVA OGNJIŠTE: Obeležena hramovna slava i Dan opštine Lipljan
Liturgijom i rezanjem slavskog kolača, pred velikim brojem okupljenih vernika, u Lipljanu je obeležena hramovna slava Vavedenje Presvete Bogorodice i Dan opštine
Liturgijom i rezanjem slavskog kolača, pred velikim brojem okupljenih vernika, u Lipljanu je obeležena hramovna slava Vavedenje Presvete Bogorodice i Dan opštine.
Liturgiju u hramu Vavedenje Presvete Bogorodice služio je paroh Dragiša Jerinić, uz sasluženje kosovopoljskog paroha Nikole Dragićevića i uroševačkog Trajka Vlajkovića.
Lipljanski paroh Dragiša Jerinić je u besedi istakao da se u hramu Vavedenja Presvete Bogorodice ime Božije slavi već sedam vekova.
„Blagodarimo i današnjim svečarima koji su se potrudili da se okupimo ovde i proslavimo ime Božije. Blagodarimo starim i novim kolačarima. Pored Opštine koja proslavlja slavu Vavedenje Presvete Bogorodice na čelu sa svojim predsednikom Milanom, ovde imamo uvek jednog kolačara po crkvenoj slavi, prošle godine je kolač uzeo i pripremio Aleksandar Marković sa svojom porodicom, a za narednu godinu se prijavio naš freskopisac Đorđe Milanković koji nam je živopisao hram Svetih Flora i Lavra“, rekao je u besedi otac Dragiša Jerinić.
Predsednik Privremenog organa opštine Lipljan Milan Joksimović čestitao je današnji praznik i istakao da su Lipljanci primer za hrabrost i požrtvovanje.
„Želim da, pre svega, čestitam današnji praznik Vavedenje Presvete Bogorodice svim vernicima, a posebno Lipljancima kojima je danas sabor i da im poželim da ostanu što duže na svojim ognjištima, Lipljancima koji su primer za opstanak na Kosovu i Metohiji, i primer kako se čuva svoje ognjište. Puno mi je srce kada vidim danas punu portu ovde u Lipljanu, ovo je inače jedino mesto gde se Lipljanci okupljaju, ali i svi oni koji dođu da posete Lipljan“, rekao je Joksimović.
Vavedenje Presvete Bogorodice za Lipljance veliki je dan. Zoran Simijonović srećan je što danas u porti hrama vidi puno vernika, posebno mladih ljudi, što je kako kaže, naznaka bolje budućnosti.
„Slika nije sjajna, ostalo nas je između 400 i 500 ljudi. Nije lako. Pre 1999. godine je bilo 4.000 Srba u gradu, sada je veoma mali broj. Živimo kako možemo, moramo, nadamo se boljem. Nekih većih ekscesa nema. Unazad dve godine vidite da nema mesta u ovoj crkvi iz 13. veka za vernike“, istakao je Simijonović, napominjući da se u crkvi Svetih Flora i Lavra koja se nalazi u istoj porti svake nedelje služi liturgija.
Crkva Vavedenje Presvete Bogorodice sazidana je krajem trinaestog i početkom četrnaestog veka, otprilike oko 1331. godine. Tačan podatak ko je ktitor se ne zna, ali vlada pretpostavka da je neko iz vladarske loze Nemanjića, car Dušan ili njegov otac kralj Stefan Dečanski.
Kurir Politika/ KosovoOnline