Učite strani jezik dok spavate? Da, moguće je - Sprovedeno istraživanje donelo nova saznanja o spavanju!
Istraživanje je sprovedeno pod vođstvom Univerziteta Južne Australije
Spavanje je bitno zbog raznovrsnih razloga. Međutim, naučnici otkrivaju novi podsticaj za osmočasovno spavanje svake noći – to pomaže mozgu da skladišti i uči neki novi jezik.
Studija pod vođstvom Univerziteta Južne Australije pokazuje da koordinacija dva električna događaja u mozgu koji spava značajno popravlja našu sposobnost da pamtimo nove reči i složena gramatička pravila.
U eksperimentu sa 35 odraslih osoba kojima je engleski jezik maternji, istraživači su pratili moždanu aktivnost učesnika koji su učili minijaturni jezik zvan mini pinyin, zasnovan na mandarinskom, ali sa gramatičkim pravilima sličnim engleskom.
Polovina učesnika je učila mini pinyin ujutru, a onda im je uveče testirano pamćenje. Druga polovina je učila mini pinyin uveče i onda spavala u laboratoriji gde je tokom noći snimana moždana aktivnost. Ujutru je testiran njihov napredak. Učinak onih koji su spavali bio je znatno bolji u poređenju sa onima koji su ostali budni.
Sinhronizacija moždanih talasa sa NREM fazom
Poboljšanja bazirana na spavanju bila su povezana sa uparivanjem sporih oscilacija i skokova – obrazaca moždanih talasa koji se sihnronizuju tokom NREM spavanja. Ovo spajanje verovatno reflektuje transfer naučenih informacija iz hipokampusa u korteks, što unapređuje dugoročno pamćenje.
Nervna aktivnost nakon spavanja pokazala je specifične obrasce teta-oscilacija povezanih sa kognitivnom kontrolom i konsolidacijom pamćenja, ukazujući na jaku vezu između koordinacije moždanih talasa prouzrokovane spavanjem i uspešnosti učenja, kažu istraživači.
"Spavanje nije samo odmaranje"
Studija naglašava značaj spavanja za učenje složenih lingvističkih pravila.
- Demonstrirajući kako određeni nervni procesi tokom spavanja pospešuju konsolidaciju pamćenja, obezbeđujemo novo viđenje kako poremećaj spavanja utiče na učenje jezika. Spavanje nije samo odmaranje – to je aktivno stanje koje transformiše mozak - kažu istraživači.
Nalazi bi takođe mogli doprineti tretmanima za osobe sa problemima u pogledu jezika, uključujući autizam i afaziju, koje doživljavaju veće poremećaje spavanja nego drugi odrasli ljudi.
Istraživanje i na životinjama i na ljudima pokazuje da spore oscilacije unapređuju nervni plasticitet – sposobnost mozga da se menja i prilagođava reagujući na iskustva i povredu. Iz ove perspektive, spore oscilacije bi mogle biti intenzivirane putem metoda kao što su transkranijalna magnetna stimulacija radi ubrzanja govora na bazi afazije i jezičke terapije.
U planu je ispitivanje kako dinamika spavanja i budnosti utiče na učenje drugih složenih kognitivnih zadataka. Razumevanje kako mozak funkcioniše tokom spavanja ima implikacije šire od učenja jezika. Moglo bi bitno izmeniti pristup edukaciji, rehabilizaciji i kognitivnoj obuci.
Kurir.rs/MedicalXpress/ Prenela: M.S.