Hronika

ON JE BIO NAJMISTERIOZNIJI PRIPADNIK ZEMUNSKOG KLANA! Tri godine bio u bekstvu, a njegovo ubistvo napravilo zbrku kod policije (VIDEO)

Foto: Printscreen/Youtube/Rudar 7

Izvesni Dimić, koga u seriji "Sablja" igra bosanskohercegovački glumac Daniel Kovačević, po svemu sudeći je nekadašnji pripadnik "zemunskog klana" Zoran Pović Pova (42), koji je ubijen u noći između 2. i 3. juna 2006. kada i svedok-saradnik Zoran Vukojević Vuk (31).

Pović je u tom trenutku bio u bekstvu više od tri godine, od 12. marta 2003. i ubistva premijera Zorana Đinđića. Važio je za jednog od manje važnih članova zloglasnog klana, logističara i pomagača, i za njim je bila raspisana poternica.

Na prvoj optužnici za ubistvo premijera, bio je osamnaesti na listi. Teretio se za pomoć u miniranju preduzeća "Difens roud" (svedoka-saradnika Ljubiše Buhe Čumeta) 21. decembra 2002. u Zemun Polju, tako što je nabavio radio-stanice za tu priliku.

Takođe i za uništavanje oružja kojim su ubijeni Sredoje i Zoran Šljukić na auto-putu, kao i za udruživanje u zločinačku organizaciju.

Bio logističar klana

Zoran Vukojević ga je opisao kao sitnog kriminalca, komšiju braće Aleksandra i Miloša Simovića (koji u seriji "Sablja" u nekoliko navrata posećuju Dimića) koga je, dok je još bio policajac u Zemunu, hapsio zbog razbojništava i kola.

Skrivao je Simovićima i ostalim "zemuncima" neko oružje i pare. Pova je, dakle, bio sitna riba, mafijaški vojnik i logističar - nalazio im je radio-stanice, uništavao puške, sakrivao ovo i ono. Takav kakav je, uspevao je da se krije više od tri godine.

Kobne noći, ispostaviće se, Pović je stradao prilikom otmice Vukojevića, čiji je spaljen leš otkriven 3. juna 2006. popodne u šipražju kraj auto-puta, nedaleko od surčinskog aerodroma.

Pova je desetak sati ranije bez znakova života nađen u 3.15, na 50 metara od Urgentnog centra. U njegovom džepu bila je lična karta i vozačka dozvola zaštićenog svedoka, čiji je nestanak ubrzo prijavljen. Odmah je bilo očigledno da su ta dva slučaja povezana.

Zoran Vukojević Vuk Foto: Printscreen/Rudar 7

To što se tokom noći između 2. i 3. juna desilo u Beogradu liči na fantastičan scenario nekog kriminalnog filma. Krenimo hronološki.

Vukojević je poslednji put viđen živ dva sata iza ponoći. U 2.15 iz njegove kuće u Zemunu izašao je nerazdvojni pratilac i prijatelj Jugoslav Vuković. Zaštićeni svedok se vratio da spava...

Sat kasnije, prema policijskom saopštenju, nedaleko od ulaza u Urgentni centar u Višegradskoj ulici pronađen je mrtav muškarac sa prostrelnom ranom u donjem delu grudnog koša. U toku uviđaja, u džepu žrtve nađena su dokumenta na ime Vukojevića.

Tog trenutka u centralu policije je javljeno da je ubijen svedok-saradnik. U mrtvačnici su žrtvi uzeti otisci prstiju. Proverom kroz daktiloskopsku zbirku utvrđeno je, međutim, da žrtva nije Vukojević, već dugo traženi Zoran Pović.

Oko osam sati ujutru prijatelji i ukućani su primetili da svedoka-saradnika nema i o tome obavestili policiju. Primećeno je odmah da je žičana ograda, koja opasuje Vukovu kuću, u jednom delu iskidana. Nađeni su još neki sumnjivi tragovi.

Tokom prepodneva kod hale "Limes" uočen je i zapaljen "audi A6", za koga se sumnjalo da je iz njega izbačen Pović. Otud je još većom postala enigma kako su se kod njega našla Vukojevićeva dokumenta.

Aleksandar Simović Foto: Kurir

Dva oprečna scenarija

Unakaženo telo koje je policija oko 16 časova popodne pronašla u šipražju na auto-putu ka Surčinu bilo je polunago. Žrtva, čiji je gornji deo tela bio zapaljen, imala je na sebi samo majicu.

Odmah se posumnjalo da je reč o nestalom svedoku, što je nešto kasnije i potvrđeno te su jutarnja nagađanja tako dobila crnu potvrdu.

Za ubistvo Vukojevića je na 20 godina zatvora osuđen Aleksandar Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, a uhapšen je u novembru iste godine. Prema optužnici, on je zajedno sa Povićem i više nepoznatih osoba sačekao žrtvu ispred njegove kuće u Zemunu.

Oni su ga na prevaru izmamili, ubacili u kola i odvezli na auto-put, gde mu je Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma", kalibra 357 milimetara, i pogodio ga u glavu, grudi i vrat. Na kraju je telo Vukojevića zapaljeno i ostavljeno pored puta.

Prilikom otmice Vuka i komešanja u automobilu, Pović je ranjen pod nerazjašnjenim okolnostima. Spekulisalo se da je pištolj slučajno opalio kada se Vukojević branio i pokušao da se odupre otmičarima.

Međutim, komisija sudskih veštaka je to demantovala i konstatovala da je Pova upucan tako što mu je cev pištolja bila prislonjena direktno na leđa. Pojedini su mišljenja da su ga saputnici namerno uklonili kao nezgodnog svedoka.

Brutalna opemena "drukarama"

Vukojević, koji je bio šef obezbeđenja Dušana Spasojevica Šiptara, među prvima je dobio status svedoka-saradnika i to početkom oktobra 2003. U aprilu 2005., iza zatvorenih vrata je pred većem Specijalnog suda govorio o svemu što je znao o "zemunskom klanu".

Što se tiče 15 ubistava, za koja se teretio klan, kazao je da o tome nema posrednih saznanja, već da samo zna ono što je čuo, pošto u njima nije učestvovao. Otkrio je da se sa ubistvima krenulo u februaru 1999. i da su pripadnici klana o tome otvoreno govorili. Optužio ih je i za ubistvo premijera Đinđića.

U svom iskazu se dotakao i Radomira Markovića, nekadašnjeg šefa Resora Državne bezbednosti, tvrdeći da je Spasojević često dolazio u Institut za bezbednost. Tvrdio je da je "država odobrila Spasojeviću da sve pobije i da počisti kriminalce po gradu".

Prema iskazima svedoka, Vukojević je jako vodio računa o sebi i vozio se u blindiranom terenskom vozilu "micubiši pajero" u društvu najpouzdanijih prijatelja, nakon što ostao bez obezbeđenja Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku. Bio je naoružan sve vreme... Ubijen je kao opomena budućim svedocima saradnicima i uopšte "drukarama" i "izdajnicima".

Kurir.rs/Informer/R.J.