KONFERENCIJA "STRATEŠKI TOKOVI 2024" U SREDU U BEOGRADU Dr Neven Cvetićanin: Poslužiće spoljnoj politici naše zemlje, okupljajući prijatelje Srbije unutar EU
Najavljeni učesnici su ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, zatim neki od vodećih evropskih ambasadora u Srbiji - od Emanuelea Žiofrea, šefa delegacije EU, preko francuskog i italijanskog ambasadora Pjera Košara i Luke Gorija, kaže Cvetićanin.
Ovogodišnja konferencija "Strateški tokovi 2024" održaće se u sredu, 11. decembra, u Beogradu, u organizaciji Foruma za strateške studije (FORST). Generalna tema konferencije biće budućnost Evropske unije nakon novog sastava Evropskog parlamenta i Komisije, a u razgovoru za Kurir predsednik FORST dr Neven Cvetićanin kaže da će ova konferencija pokušati da u sastavu veoma uglednih gostiju s najvišeg evropskog, regionalnog i nacionalnog nivoa ocrta šta nas to čeka u narednih nekoliko godina.
Najavljeni učesnici su ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, zatim neki od vodećih evropskih ambasadora u Srbiji - od Emanuelea Žiofrea, šefa delegacije EU, preko francuskog i italijanskog ambasadora Pjera Košara i Luke Gorija, kaže Cvetićanin.
- Na konferenciji će biti savetnik slovenačke predsednice dr Zlatko Šabič, a posebno zadovoljstvo je što će nam se priključiti ugledni evroparlamentarci i s leve i s desne strane Evrope, kao i predsednica Odbora za EU integracije parlamenta Srbije. Imaćemo na panelima neke od najuglednijih evropskih mastermajndova, poput Stivena Blokmansa iz jednog od vodećih briselskih trustova mozgova. Konačno, moguće je da ćemo imati i uključenje s najvišeg nivoa evropske politike, iz same Evropske komisije, o čemu se još pregovara, ali što bi bila posebna čast ne samo za FORST kao organizatora već i za Srbiju kao zemlju.
Čini se da je pitanje koje se konstantno postavlja od 5. novembra kako će pobeda Donalda Trampa uticati na administraciju u Briselu. Mogu li se već naslutiti Trampovi potezi?
- Donald Tramp slovi kao nepredvidljiv lider, ali ono što možda možemo predvideti je da će se fokus spoljne politike SAD pomeriti sa Evrope i npr. rata u Ukrajini na Daleki istok, odnosno na regulisanje odnosa s Kinom. Evropa će biti zanimljiva Trampu verovatno samo u kontekstu ekonomskih odnosa, gde će svako krenuti da štiti svoju ekonomiju, tako da se tek čeka odgovor Evrope na Trampovu strategiju "Amerika na prvom mestu" i na konferenciji ćemo diskutovati da li EU može da inauguriše politiku "Evropa na prvom mestu" i uopšte ćemo raspravljati o trgovinskim odnosima između velikih sila, posebno EU i SAD.
Koja je pozicija Srbije u kontekstu ovih institucionalnih promena?
- Iako mi volimo da mislimo za sebe da smo dosta bitni u međunarodnim poslovima, to ipak nije baš tako, što možda nije ni loše jer bismo, uz promišljenu spoljnu politiku, mogli biti ostavljeni da gledamo svoja posla i budemo ispod geopolitičkog radara. U tom smislu se od Srbije očekuje da nastavi da i dalje doprinosi miru i stabilnosti našeg regiona, što, na kraju krajeva, i radimo duže vreme, a za uzvrat bismo mogli da dobijemo neke ekonomske pakete poput često spominjanog Plana rasta za Zapadni Balkan. Generalno, svet bi više trebalo da se bavi sve slabijom svetskom ekonomijom koja usporava, nego vrućim ili hladnim sukobima, i tu Srbija može dati svoj doprinos kao država koja je fokusirana prvenstveno na svoj ekonomski razvoj, što je, na kraju krajeva, i u interesu naših građana.
S druge strane, imamo i novu briselsku administraciju. Da li će ona Srbiji doneti nešto novo ili ostajemo na istim pozicijama?
- Ono što jeste novo je što je upravo sada, sa stupanjem nove EU administracije na dužnost, nastao momentum za dalje proširenje EU i od nas zavisi da li ćemo to uspeti da iskoristimo - da se što više približimo jednom tako ekonomski jakom klubu kao što je EU. Ipak, treba biti i realan i reći da to ne zavisi ipak samo od nas već od toga koliko će sama EU imati energije da se bavi proširenjem, jer se dosta troši na razne geopolitičke probleme, kao što su rat u Ukrajini i na Bliskom istoku. Ali ono što je nesumnjivo jeste da Evropi treba miran i stabilan Balkan, i Srbija tu može dati svoj puni doprinos.
Evropska komisija ocenila je u svom godišnjem izveštaju da Srbija ispunjava uslove za otvaranje Klastera 3. Međutim, zemlje članice EU ponovo po tom pitanju nisu postigle saglasnost. Gde je zapelo kad je reč o otvaranju Klastera 3, šta je prepreka?
- Kao i u svakom klubu, i u EU postoje oni koji su otvoreniji za nove članice, poput npr. Italije, kao i oni koji proširenje i otvaranje Klastera u pregovorima sa Srbijom gledaju s rezervom i koji su stroži. Na našoj diplomatiji je da širi krug prijatelja Srbije i unutar EU i u svetu uopšte, jer je diplomatija veština sticanja prijatelja. Ova konferencija će upravo u tom smislu poslužiti spoljnoj politici naše zemlje, okupljajući prijatelje Srbije unutar EU.
Kurir Politika / Milica M Crnogorac