"AKO SRUŠITE DIKTATORA BEZ PLANA, DOBIJATE LIBIJU!" Stručnjaci otkrivaju kakav scenarijo čeka Siriju posle Asada
U najnovijem izdanju emisije „Usijanje“, gosti su bili analitičar Jahja Fehratović, profesor Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje i politikolog Nikola Jović. Tema emisije bila je dramatičan obrt u sirijskom konfliktu, naročito nakon što su sirijski pobunjenici ušli u Damask, što je označilo kraj skoro 25-godišnje vladavine predsednika Bašara al-Asada.
Prema navodima, Asad je napustio Damask 8. decembra i dobio politički azil u Moskvi, dok se u Siriji rapidno menja raspored snaga, a granice uticaja velikih sila postaju jasnije. Izrael je u međuvremenu preuzeo kontrolu nad tampon zonom na Golanskoj visoravni, a zajedno sa SAD izvršio je preventivne napade na istoku i u središtu Sirije.
O značaju ovih događaja i složenim etničko-verskim odnosima u Siriji, ali i o važnosti međunarodnog mešanja i planiranja „dana posle“ rušenja Asadovog režima, govorio je svaki od gostiju na svoj način, donoseći analitički, geopolitički i istorijski uvid.
- Ono što danas vidimo u Siriji predstavlja, na neki način, epilog Arapskog proleća, ali i rezultat decenija složenih odnosa unutar zemlje i uloge spoljnih sila. Zemlja kao što je Sirija oduvek je bila etnički i verski šarolik mozaik: Kurdi, Druzi, Alaviti, hrišćani različitih denominacija, kao i ogromna sunitska većina, živeli su do nedavno u jednom, uslovno rečeno, stabilnom, iako autoritarnom sistemu. Granice ove države postavljene su još u vreme kolonijalnih sila, bez obzira na prirodni raspored etničkih i verskih zajednica. Zbog toga je Sirija bila, da tako kažem, ‘naklepana’ od svega i svačega, ali je istovremeno bila i jedna od najtolerantnijih i najmultikulturalnijih zemalja Bliskog istoka - rekao je Fehratović i dodao:
- Nažalost, razorena Sirija danas nudi sliku suprotnu nekadašnjem imidžu verske i kulturne raznolikosti. Manjinske grupe sada postaju laka meta militantnih frakcija koje se predstavljaju kao ‘oslobodioci’, a u stvarnosti ne pružaju viziju demokratske i inkluzivne budućnosti. Pad Bašara al-Asada jeste značajan, ali ako posmatramo ranija iskustva iz Iraka ili Libije, svrgavanje diktatora bez jasnog plana i međunarodnog dogovora o ‘danu posle’ može dovesti do još dubljeg haosa.
Ako se dogodi pogrom hrišćana, Alavita ili drugih manjina, to može dovesti do formiranja novih milicija i ciklusa nasilja koji će trajati godinama. Na kraju, Sirija rizikuje da postane ‘Libija 2.0’, poligon za razne interese i sukobe, što bi samo produžilo patnju civilnog stanovništva.
Deđanski je potom istakao da ne možemo posmatrati serijski konflikt izolovano:
- Velike sile su od samog početka aktivno umešane, bilo kroz vojnu, političku ili ekonomsku pomoć različitim stranama. Rusija, Iran i Hezbolah čvrsto su stajali uz Asada, dok su Amerikanci, Izrael i druge regionalne sile imale svoje interese i podržavale različite frakcije. Sada, kada je Asad pao, jasno je da je došlo do promene odnosa snaga. U poslednjim mesecima vidimo iznenadno redefinisanje nekih frakcija - od terorističkih do navodno pomirljivih i demokratskih - što snažno ukazuje na to da je iza scene došlo do međunarodnog dogovora. Turska, na primer, ima svoje interese da obuzda kurdske aspiracije, SAD i Izrael žele da eliminišu uticaj Irana i spruče prisustvo ISIS-a, dok Rusi nastoje da zadrže svoje vojne baze i geopolitički upliv u regionu - istakao je Deđanski i dodao:
- Složena slagalica sirijskih aktera i spoljnih interesa sada se, reklo bi se, presložila: Asadu je ‘istekao rok’, a njegov pad u Damasku samo je manifestacija šireg sporazuma iza kulisa. Međutim, to ne rešava ključni problem: Šta se dešava dan posle? Kao što je to bio slučaj u Libiji ili Iraku, kada padne centralna figura, a nema institucija ili dogovora koji bi sprečili vakum moći, dobićemo novo žarište nestabilnosti i krvoprolića. Bez dobro osmišljenog međunarodnog plana, Siriju može snaći ista sudbina - umesto jednoga diktatorskog režima, pojaviće se desetine manjih, međusobno sukobljenih. Zato je ključno da međunarodna zajednica i regionalne sile sada ozbiljno sednu za sto i dogovore mehanizme koji će sprečiti da Sirija postane još jedan neuspeli eksperiment u izvozu ‘demokratije’ bez strategije i održivog rešenja.
Jović smatra da rušenje autoritarnog režima ne znači automatski i stabilnost.
- Kada gledamo na pad Asadovog režima, prvo što moramo primetiti jeste da su Sjedinjene Države i Izrael već reagovali preventivnim napadima na istoku i u centralnoj Siriji. Izraelski premijer Netanjahu nazvao je ovaj dan ‘istorijskim’ i istakao da je Asad bio ključni deo ‘iranske osovine zla’. Jasno je da su se mnogi dugo pripremali za trenutak kada će Asad nestati sa političke scene. Ali, iskustvo nas uči da rušenje autoritarnog režima ne znači automatski i stabilnost. Arapsko proleće je donelo malo trajne demokratije, a mnogo nestabilnosti. Irak i Libija su najbolji primeri: posle rušenja Sadama Huseina i Muamera Gadafija usledila je podela zemlje na frakcije, plemenske skupine, bez jasne centralne vlasti. To je otvorilo vrata za razne vrste kriminala, terorizma i trgovine ljudima - rekao je Jović i dodao:
- Sada se postavlja isto pitanje za Siriju: ako ne postoji definisan plan kako će izgledati post-asadovska vlast, ko će garantovati bezbednost manjina, ko će čuvati red i zakon, ko će sprečiti dalju eskalaciju i razaranje? Bez obzira na to koliko je Asadov režim bio brutalan i autoritaran, on je ipak držao jednu vrstu ‘hermetičkog društvenog poretka’. Kada se taj poredak ukloni, a nema jasne alternative, dolazi do slobodnog pada društvenih struktura. Dakle, ključni problem je nedostatak vizije ‘dana posle’. Svako mešanje spoljnih faktora - Rusa, Amerikanaca, Iranaca, Turaka, Izraelaca – mora biti usklađeno i jasno definisano. U suprotnom, dobijamo još jedan neuređen prostor, novu ‘crnu rupu’ u kojoj će procvetati kriminal, terorizam i stradanje običnih ljudi. To je ono što nas istorija uči, a što, nažalost, mnogi političari često zaboravljaju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Da li Sirija može da ugrozi Izrael i SAD?