POČINJE KRVAVA BORBA ZA VLAST U SIRIJI: Na stolu je SEDAM opcija posle svrgavanja Asada! Jedan scenario je veoma gadan!
Asad je pobegao iz zemlje i trenutno se nalazi u Rusiji, gde je dobio azil "iz humanitarnih razloga".
Nakon Arapskog proleća 2011. godine, Sirija je zapala u brutalni građanski rat u kojem je učestvovalo i više stranih sila.
Nakon pada predsednika Bašara al Asada, koji je pobegao u Moskvu, situacija je više nego zabrinjavajuća i otvara se pitanje šta će biti sa Sirijom i ko će i kako da formira vlast u zemlji.
Kako je došlo do građanskog rata u Siriji?
Sada odbegli sirijski predsednik Bašar al Asad, koji je bio na vlasti od 2000. nakon smrti oca Hafeza, nasilno je ugušio mirne proteste protiv svog režima 2011, što je dovelo do izbijanja građanskog rata u kojem je ubijeno više od pola miliona ljudi, dok ih je šest miliona raseljeno.
Militantna Islamska država (ISIS) zauzela je mnoge sirijske gradove 2014-2015, nakon čega su SAD pokrenule međunarodnu koaliciju koja je teritorijalno porazila ISIS u Siriji.
Nakon toga su se tri politička entiteta – Sirijska privremena vlada, Sirijska vlada spasa i Rožava (Zapadni ili Sirijski Kurdistan) – pojavila na teritoriji Sirije da izazovu Asadovu vlast.
Munjevita ofanziva
Sada je koalicija pobunjenika, predvođena moćnom grupom Hajat Tahrir al Šam (HTS) u munjevitoj ofanzivi protiv Asadovih snaga zauzela ključne gradove, uključujući glavni grad Damask, i dovela do pada Asadovog režima.
Pobunjenici su započeli ofanzivu 27. novembra, a do 7. decembra uveče zauzeli su Alep, Hamu, Daru, Homs. Potom su ušli u Damask, gde su skinuli simbole Asadove vlasti, dok su vladine snage napustile prestonicu.
Asad je pobegao iz zemlje i trenutno se nalazi u Rusiji, gde je dobio azil "iz humanitarnih razloga". Kremlj je rekao da je odluku o davanju političkog azila Asadu doneo lično predsednik Rusije Vladimir Putin.
Dok Sirijci slave na ulicama, a zemlja i svet se oporavljaju od šoka usled iznenadne ofanzive sirijskih pobunjenika, otvara se pitanje šta će biti sa zemljom koja je zbog građanskog rata bila podeljena više od 13 godina.
Šta će biti sa Sirijom? Postoji 7 opcija
Ne zna se ko vlada Sirijom. Zemlja je duboko podeljena i ovo trenutak ogromne opasnosti.
Mnogo odgovornosti je sada na moćnoj grupi HTS, koju predvodi Abu Mohamed al Džolani. Grupa je prethodno bila povezana sa Al Kaidom, sa kojom je javno raskinula veze 2016.
SAD i Britanija je smatraju terorističkom organizacijom, a Vašington je kao nagradu za hapšenje Džolanija nudio 10 miliona dolara. Ali pokret je nastojao da se distancira od svojih ekstremističkih korena i umesto toga naglašava posvećenost toleranciji prema manjinama.
Čini se da je pred Sirijom sada sedam opcija
Prelazna vlada: Mogla bi se formirati prelazna vlada koja bi okupljala predstavnike opozicionih grupa, civilnog društva i preostale elemente režima koji su voljni da pregovaraju.
Ovo bi mogle da pomognu UN ili neko drugo međunarodno telo. Problem mogu biti duboke podele među sirijskim opozicionim frakcijama, nedostatak poverenja i potencijalne razlike ekstremističkih grupa
Izbori: Mogli bi da se održe izbori pod međunarodnim nadzorom kako bi se uspostavila nova vlada. To bi zahtevalo značajne pripreme, uključujući stvaranje bezbednog okruženja, izradu nacrta novog ustava i rešavanje pitanja raseljenja miliona Sirijaca.
Logistički i bezbednosni izazovi organizovanja slobodnih i fer izbora u Siriji, uz prisustvo rivalskih frakcija, čine ovo teškim zadatkom.
Podela moći: Da bi se prilagodio raznolikom pejzažu Sirije, mogao bi se uvesti federalni ili decentralizovani politički sistem. Ovo bi regionima poput teritorija pod kontrolom Kurda moglo dati veću autonomiju. Bez snažnog centralnog nadzora, ovaj pristup rizikuje dalju fragmentaciju i potencijalnu dominaciju regionalnih milicija.
Uloga različitih ključnih igrača: Sirijska nacionalna koalicija ili druga opoziciona tela mogu tražiti da vode vladu posle Asada. Međutim, njihov legitimitet i jedinstvo ostaju pod znakom pitanja. Sirijske demokratske snage (SDF) predvođene Kurdima mogle bi se zalagati za priznanje i autonomiju u severnoj Siriji. Neki ostaci Asadovog režima mogu pokušati da se integrišu u novu vladu ili utiču na nju, posebno ako zadrže kontrolu nad strateškim oblastima.
Faktor međunarodnog uticaja: Zemlje poput Turske, Irana i Saudijske Arabije će verovatno imati reč u oblikovanju Sirije nakon Asada. Turska će, na primer, želeti da obuzda kurdsku autonomiju, dok će Iran nastojati da zadrži svoj uticaj.
Potreba za rekonstrukcijom: Obnova razorene infrastrukture i ekonomije Sirije biće kritična. Međunarodni donatori mogu povezati pomoć sa političkim reformama. Osiguranje bezbednosti kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje ekstremističkih grupa kao što je ISIS biće glavni prioritet.
Zemlja može da utone u novi haos: Vakuum moći mogao bi da dovede do produžene nestabilnosti, sa rivalskim frakcijama i stranim silama koje se bore za kontrolu. Iskustva Libije i Iraka posle promene režima naglašavaju opasnosti od haotične tranzicije.
Šta kaže svet?
Međunarodna zajednica je složna da je potrebna uredna tranzicija vlasti.
Rusija
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je u nedelju da je Asad, nakon pregovora sa nizom učesnika sirijskog sukoba, odlučio da podnese ostavku na funkciju i napustio svoju zemlju, dajući instrukcije o mirnom prenosu vlasti, kao i da Rusija nije učestvovala u pregovorima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da ruska vojska u Siriji čini sve što je potrebno da osigura bezbednost svojih vojnih baza u toj zemlji. Naglasio je da je trenutno prerano govoriti o održavanju ruskog vojnog prisustva u Siriji.
SAD
Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da Asad "treba da snosi odgovornost" za svoje postupke, kao i da će SAD sarađivati sa svojim partnerima i zainteresovanim stranama u Siriji, pomažući im da se izbore sa rizicima.
SAD održavaju kontakt sa opozicionim snagama u Siriji, uključujući pokret HTS, javio je list "Vašington post", pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.
U izveštaju se navodi da će SAD dozvoliti da se HTS ukloni sa liste terorističkih grupa, kako bi se omogućilo uspostavljanje bližih veza sa tom grupom.
Visokorangirani zvaničnik američke vlade izjavio je u nedelju da je Vašington spreman da pomogne Siriji u procesu prenosa vlasti, ali da će konkretne odluke biti donete na osnovu postupaka HTS i drugih grupa.
Francuska
Francuska će podržati političku tranziciju u Siriji nakon pada Asada, izjavio je v.d. francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Noel Baro i najavio da će Francuska u narednim danima poslati specijalnog diplomatskog izaslanika u Siriju.
Kina
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo na što brže pronalaženje političkog rešenja za Siriju kako bi se obnovili stabilnost i red.
Turska
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan pozvao je na uspostavljanje inkluzivne administracije u Siriji, ocenivši da je počelo ''novo razdoblje'' za tu zemlju, nakon pada Asada.
(Kurir.rs/Blic.rs/Preneo: V.M.)