OVAKO SU IZGLEDALI POSLEDNJI MINUTI ZORANA ĐINĐIĆA! Siniša Nikolić: Čuo sam dva pucnja, nastao je haos, a premijer leži beo s crvenom tačkicom na košulji
Siniša Nikolić, bivši šef kabineta ubijenog premijera Zorana Đinđića, prisetio se kobnog 12. marta i atentata na premijera Srbije.
Gostujući u emisiji Crveni karton na Kurir televiziji Nikolić je autoru i voditelju Svetislavu Basari otkrio gde se nalazio tog 12. marta 2003. godine i kako su izgledali poslednji trenuci Zorana Đinđića.
- Ja sam bio njegov šef kabineta od 1997. godine, kada je bio gradonačelnik, pa do 2001. On nas je on praktično sve od sebe poslao na razne zadatke. Mene je poslao u grad, ja sam se bavio razvojem grada, a mene je nasledio Nemanja Kolesar. Međutim, bio sam u svakodnevnom kontaktu sa Zoranom. On je bio strašno zainteresovan, smatrao je da je Beograd ključ razvoja cele zemlje, da odatle ide sve, i što se promeni u gradu, promeniće se i u Srbiji. I onda smo stalno bili u komunikaciji. Ja sam dolazio kod njega, dolazio sam kod njega kući, viđali smo se i tog dana sam zvao ujutru njegovu sekretaricu Biljanu jer sam se vratio sa nekog sajma iz Francuske, gde se Beograd predstavljao i pitao da ga vidim, a ona mi je rekla da ga boli noga i da neće doći u Vladu. Pošto sam znao da ima problem sa Ahilovom petom, ja sam računao da ću ga videti sutra ili prekosutra - prisetio se Nikolić.
Dodao je da se onda dogodio obrt koji je naposletku doveo do atentata.
- Ubrzo, posle sat vremena Biljana me zove i kaže, vidi, ipak će doći u Vladu, hoće da te vidi. Mora da se vidi posle i sa Anom Lind, ministarkom inostranih poslova Švedske. Ja sam došao oko 12. Sve je bilo uobičajeno. Biljana i ja smo stajali kod njega u kabinetu, nešto smo ćaskali. I u jednom trenutku začuju se dva pucnja. Ali jaka pucnja. Teški kalibri. Ja to znam jer sam bio u vojsci puškomitraljezac i tačno sam osetio da je u pitanju metak. Biljana je mislila u prvom trenutku da su petarde. Ali smo oboje stajali i gledali ka prozoru, ka mestu odakle je pucano.
Opisao je dramatične trenutke koji su se potom odigrali u zgradi Vlade u Nemanjinoj 11.
- Posle desetak sekundi neko je počeo da trči kroz hodnike, da viče "svi na pod, napadaju na Vladu". Ljudi počinju da navlače zavese, žene da plaču. Strašna panika, ljudi na zemlji, svi kleče. Biljana i ja smo isto klekli ispod prozora. Prolazi 10, 20, 30 sekundi i ne znamo šta se dešava, pa oboje ustajemo i idemo hodnikom. Tek kad smo došli blizu mesta odakle se sa drugog sprata vidi ulazak u zgradu, jedan iz obezbeđenja trči gore i kaže pogodili su premijera. I nas dvoje vidimo odozgo kako Zoran leži u tom parčetu hodnika unutar zgrade. Ovako s te visine se nije videlo neko ozbiljno krvarenje, možda jedna mala tačkica na njegovoj košulji, ali se videlo da je on beo. I onda nas neko otera odatle. Biljana kaže, ma to će da prođe, ne mogu da ubiju Zorana tek tako.
Naredni minuti protekli su u mučnom iščekivanju.
- Mi se vratimo u kabinet, one sekretarice plaču okolo, Biljana ubeđena da će nam javiti da je sve u redu. Međutim, brzo, posle 15-20 minuta smo dobili vest da je umro. I onda nastaje haos. Ja ostajem tu u Vladi, oni zatvaraju zgradu, nema izlaska iz nje. Kreće opšti haos, ne zna se ko šta komanduje, ko šta viče. Pojavljuju se u jednom trenutku general Krga, koji je bio načelnik generalštaba. Zbunjen, izbezumljen. Neko viče na njega, odmah zatvorite granice, izbacite vojsku na granice, tenkove koji imamo, zatvorite granice. Drugi viče, vanredno stanje, odmah vanredno stanje. Potpuni haos.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
ŠTA JE BASARA REKAO O SERIJI SABLJA?