U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije: Stručnjaci upozoravaju na rastući problem mentalnog zdravlja
"Treniram, imam predivno dete, divnog muža, novca, zadovoljna sam izgledom, putujem... a imam depresiju." Ovakve ispovesti dokazuju da niko nije imun na ovu bolest. U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije, ali predrasude i nedovoljno razumevanje mentalnog zdravlja sprečavaju mnoge da potraže pomoć. Da li su za sve veći broj depresivnih stanja krivi ubrzan način života, izolacija, rad od kuće i nedostatak socijalnih kontakata? U emisiji „Puls Srbije“ o ovome su govorile dr Zorica Mršević, sociolog i Milica Paunić, psihijatar.
- Statistike pokazuju da veliki broj ljudi pati od anksioznosti i depresije, a to se poklapa sa našom kliničkom praksom. Način života značajno utiče na mentalno zdravlje. Sedentarni stil, nedovoljno kretanja, loša ishrana i nedostatak sunčeve svetlosti doprinose razvoju depresije. Pandemija je dodatno pogoršala situaciju - izolacija i rad od kuće smanjili su socijalne kontakte. Ljudi manje izlaze, manje se druže, više vremena provode pred ekranima - rekla je Paunić i dodala:
- Treba razlikovati tugu od depresije: tuga je prolazna reakcija na gubitak, dok je depresija stanje koje utiče na sve aspekte života. Osoba se povlači, gubi interesovanje za aktivnosti koje su je ranije radovale, dolazi do problema sa apetitom i spavanjem. Kad tuga i bezvoljnost traju duže i remete svakodnevno funkcionisanje, vreme je za stručnu pomoć.
- Neki sociolozi tvrde da živimo u ’vremenu melanholije. Religije gube uticaj, proširene porodice više ne pružaju podršku kao nekad, društvena solidarnost nestaje. Ljudi se osećaju usamljeno i bespomoćno. Taj osećaj bespomoćnosti rađa depresiju.Ne smemo zanemariti ni našu genetsku predispoziciju ka pesimizmu – nasleđe predaka koji su preživeli teške uslove, poput ledenog doba, ostavilo je trag u ljudskom rodu. Optimizam pruža otpornost na depresiju, dok pesimizam i samooptuživanje stvaraju plodno tle za razvoj ovog poremećaja. Kada se čovek vidi kao bezvredno biće, gubi motivaciju i volju da se izvuče iz problema - kaže Mršević.
Stručnjaci se slažu – depresija nije kratkotrajna loša faza, već ozbiljan poremećaj koji zahteva razumevanje, podršku i, veoma često, medicinski tretman. Osim psihoterapije i lekova, u prevenciji i lečenju ključni su i zdrav način života, redovna fizička aktivnost, ishrana, boravak na suncu i, naročito, socijalne interakcije. Važno je da se skine stigma sa mentalnih oboljenja i da se ohrabre ljudi da potraže pomoć na vreme. Depresija ne bira pol, godine ni status. Svako može biti ugrožen, a pravovremena reakcija je korak ka ozdravljenju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs