SPECIJAL KURIR TELEVIZIJE - SUĐENJE DECENIJE UROŠU BLAŽIĆ! Meštanka Dubone iznela šok tvrdnje: "Čula sam iz sela... njegova baba se udala za rod"
Viši sud u Smederevu izrekao je danas, posle godinu i po dana od nezapamćenog masakra u selima Malo Orašje i Dubona, prvostepenu presudu Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši Blažiću. Obojica su proglašeni krivim i osuđeni na maksimalne zatvorske kazne od po 20 godina.
Uroš Blažić, koji je 4. maja prošle godine, hladnokrvno i bez trunke empatije, ubio devet i teško ranio dvanaest ljudi, dobio je najstrožu kaznu koju zakon propisuje. Njegovo navodno pokajanje sud nije uvažio. Njegov otac Radiša Blažić, okrivljen da je ilegalno nabavljao oružje kojim je počinjen masakr, takođe je osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora.
Sud je doneo i odluku o oduzimanju svih predmeta - oružja i municije - pronađenih nakon zločina. Ova presuda, donesena u Specijalnom sudu u Beogradu, predstavlja konačan odgovor pravosuđa na strahovite zločine koji su zavili u crno tolike porodice.
Kurir televizija i emisija "Redakcija" je ispratila u svojoj specijalnoj emisije "suđenje decenije".
Izjava Saše Panića, oca ubijenih Milana i Kristine Panić, data ispred Specijalnog suda:
- Moje mišljenje je kao i do sada. Ja stojim iza toga i mala je kazna za obojicu. Uroš Blažić je trebao dobiti doživotnu kaznu, Radiša 30 do 40 godina za ovako delo. Ja sam od vas čuo da su dobili po 20 godina jer sam napustio sudnicu. Sudija je čitala do detalja povrede dece koje su nastradale. Kada sam čuo od Milana i Kristine, čitave dve stranice je bilo povreda mog sina koji je pokušao da ga spreči, da ga ubedi da to ne radi. On je sasuo kišu metaka u njega. On ih je bukvalno razorio, svu ovu decu.
- Tako da ni doživotna kazna za ovako delo nije dovoljna za ono što je on njima uradio i kako ih je izmasakrirao. Mi do danas nismo čitali do detalja. Danas smo prvi put čuli da je on razorio tela deci, da nisu mogla da prežive, da je hitna bila tu ispred. Posle pet sekundi da je bila, nije mogla da im pomogne, jer ta životinja, taj zlikovac je toliko nemilosrdan i bezobrazan. Još sam besan, jer sam izašao, napustio sam suđenje, nisam čuo do kraja presudu, čuo sam od vas da su dobili po 20 godina. I ne znam šta bi više rekao za ovakve zločince kao što su ova dvojica zlikovaca. Nemam reči za njih. Ne mogu da smislim više to ime kada čujem, verujte mi.
- Nisam zadovoljan. Mogu reći samo da sam zadovoljan na Ivana Konatara, glavnog tužioca. Maksimalno se potrudio, izvuk’o je maksimum koji je mogao da bude, s obzirom da država nije propisala zakon za ovakvo nešto adekvatan. Tako da je izvuk’o koliko je mogao. Na Ivana Konatara sam stvarno... Možda je glupo da kažem oduševljen, ali stvarno me je iznenadio ponašanjem i pristupom na suđenju. Svaki njegov korak je bio tačan, bukvalno kao da sam mu ja govorio. Što se tiče oružja, nisam konkretno video, ali sam čuo pucnjeve. U pravcu njihove kuće dešavale su se pucnjave iz puške, rafalna paljba kad god je neka slava, Božić, neko dešavanje. Oni su pucali, njih su prijavljivali komšije, Radiša je to izbegavao spretno. Nisam zadovoljan suđenjem što su samo obuhvaćeni Radiša i Uroš. Radiša iz vojske nije mogao da iznese toliko naoružanja sam. Morao je neko da mu pomogne. To se trebalo rasvetliti. I Ujakovo imanje, tamo je bila mina, bombe, automatske puške. Očigledno su sarađivali. Radišin tast je radio u Zastavi. Nisu oni to mogli sami, neko je sarađivao sa njima.
- Svako neka snosi svoju odgovornost. Ne možete se izvući ako ste radili nešto što nije zakonito. Ako ste u državnim ustanovama, imate veću odgovornost. Ja sam svom sinu govorio, kad je počeo da radi, da je za njega veća odgovornost nego za običnog građanina. Čim ste uniformisano lice, imate veću odgovornost. Moja ćerka je trebalo da upiše učiteljski fakultet. Moj sin je bio policajac. Znači, postoji odgovornost. Znači, država mora da reaguje. Nisam zadovoljan ovom kaznom. Dali su im maksimalno po 20 godina, ovo je prvostepena presuda. Videćemo šta će biti dalje.
Potresna svedočenja iz Malog Orašja
Milan Vučković uključio se sa novim saznanjima do kojih je došao prilikom razgovora sa meštanima u Malom Orašju:
- Ispred lokalne prodavnice razgovarali smo sa nekoliko meštana, nisu hteli pred kamere, ali jedan gospodin je rekao "Šta tu ima da se priča, ugasio nam je selo". Jedna starija gospođa rekla nam je da je njena unuka tog kobnog dana uspela da pobegne i preživi stravičan napad i da je konstantno pod traumama. Jedna meštanka je veoma potresno govorila o svom unuku koji je zadobio rane prilikom tog napada i da su posledice veoma teške. Rekla je da bi u medijima trebalo posvetiti više pažnje i onima koji su ranjeni u tom napadu. Govorili su o tome kako su deca ovde sve radila zajedno, skupljala se i družila se. Potom se pojavio još jedan meštanin koji je odmah na pomen ove teme pustio suzu. Pomenuo je da su Blažići imali i ranije mnogo ispada, čudio se šta će Radiši Blažiću toliko oružje.
Upravo izrečena presuda: Otac i sin osuđeni na po 20 godina zatvora
Uroš Blažić proglašava se krivim i donosi se presuda da na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godana zbog teškog ubistva.
Radiša Blažić se proglašava takođe, krivim i to na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina zatvora.
Blažići su dobili maksimalne kazne zatvora.
Takođe, od Uroša i Radiše Blažića oduzimaju se svi predmeti, tačnije oružje i municija koji su zaplenjeni nakon zločina.
Gosti drugog sata specijala
Predsednica Nacionalne asocijacije za omladinsku sigurnost, Maja Jovanović, Mladen Radulović, šef deska portala "Telegraf.rs", i advokat Predrag Savić bili su gosti drugog sata specijala Kurir televizije.
Radulović je jedan od onih koji su ovaj slučaj i njegovo razvijanje pratili od samog početka, te je poželeo da istakne svoje zaključke:
- Vidimo u svedočenjima porodica oštećenih ljudi i onih koji su sa njima pokušali da podele tu bol, pravda nikada neće moći da bude zadovoljena. Znamo da ne postoji reciprocitet kada neko počini ovako stravičan masakr. Čuli smo ženu koja je izjavila da se Blažićeva baba udala za nekog rođaka. Možda tu leži deo korena zla koji se kasnije razvio u nešto što nismo imali prilike da vidimo u ovom području - rekao je Radulović i dodao:
- Oni koji su ostali da žive u ovim mestima pokušavaju da izraze svoju želju da se ta porodica skloni odatle daleko, to bi ih u neku ruku smirilo. Međutim, za porodicu Pantić koja je izgubila oba deteta pravde nema. Tom normalnom životu je došao kraj.,
Jovanović je istakla svoje nezadovoljstvo uoči očekivane presude i broju godina koji preti Urošu Blažiću kao zatvorska kazna:
- Predložena kazna nije opravdana. Sa 20 godina si čovek i imaš uticaj na to kakvu ćeš odluku doneti. Kada kažemo da nije opravdana, neće biti više srećne dece koje će se okupljati u školskom dvorištu. Ta deca imaće traumu, mi nismo ni svesni kolika je to tragedija. Ta deca su upamtila zločin i sutra će imati svoju decu. To su traume za ceo život daljim generacijama. Neće se potpuno zaboraviti, takve priče prenose se sa kolena na koleno. Da li ste videli da se neko zadržava na mestima nesreće jer ne žele da ih takva energija potresa. On će izaći u svojim najboljim godinama. Jednom ubica, uvek ubica. Podržavam spuštanje starosne granice.
O tome da li ovaj slučaj pokazuje da je pravo iznad pravde govorio je Savić:
- Ovo je slučaj koji može da se tumači na način da je došlo do raskoraka između pravičnosti i pravde. Za Radišu Blažića, kazna od 20 godina je pravična i zakonita, dok je za ubicu nagrada. Odgajio je ovakvog monstruma. Da je na vreme izrečena potrebna kazna Urošu Blažiću, pitanje je da li bi bio u mogućnosti da izvrši ovakvo krivično delo.
Još jedno potresno svedočenje iz Dubone: „Za ovakav zločin samo smrtna kazna“
U novom uključenju iz Dubone, reporter Nikola Pešović razgovarao je sa Milankom Žujović, meštankom koja je jasno izrazila svoje ogorčenje i revolt zbog masakra. Prema njenom mišljenju, jedina pravedna kazna za Uroša Blažića i njegovog oca bila bi smrtna presuda, uz rušenje njihove kuće, jer su, kako tvrdi, godinama živeli po sopstvenim, nasilnim pravilima.
- Za ovakav zločin - smrtna kazna. Da nema ni kuće, ni ničega! Oni su se ponašali gordo, bahato, i to nije od juče. Čula sam od drugih, Uroševa baba se udala za rod. Da se ja udam za rod? Odma da se ubijem - izjavila je Milanka, ističući da su meštani vredni i posvećeni svom radu, ali da je strašan zločin u crno zavio čitavo mesto.
Uključenje iz Malog Orašja
Uživo iz Malog Orašja ponovo se uključio Milan Vučković:
- Spustili smo se ka centru sela, u blizini lokalne crkve i prodavnice. Prolaznika nema, a uspeli smo da stupimo u kontakt tek sa jednim. Pitali smo ga o tome kakav će ishod biti prema njegovom mišljenju. U velikoj brzini i vrlo emotivno je projurio i rekao da se nada najstrožoj kazni. Takođe, pokušali smo da stupimo u kontakt sa majkom jedne od ranjenih devojaka koja je rekla da ne želi da daje izjave za medije jer je vrlo razočarana. Tom prilikom je izgovorila "Samo neka su nam ova deca koja su preživela živa". Pokušali smo i da kontaktiramo sa jednim od ranjenih mladića koji je takođe rekao da ne želi da daje izjave za medije.
Uključenje iz Dubone
U novom uključenju iz Dubone, naš reporter Nikola Pešović razgovarao je sa Snežanom Mladenović, meštankom koja je, vidno potresena, iznela svoju ogorčenost i bol povodom zločina Uroša Blažića i umešanosti njegovog oca Radiše.
Treba im suditi i presuditi do maksimuma, jer su sve znali i obezbedili mu da radi šta hoće,“ istakla je Mladenovićeva. Opisala je porodicu Blažić kao ljude „nad ludama“, sklone nasilju, zastrašivanju i maltretiranju komšija. Uz teške reči i sećanje na vreme kada je oružje navodno bilo prisutno i zloupotrebljavano, ova meštanka naglašava da su žrtve i njihovi prijatelji bili čestiti i nevini mladi ljudi koji su se samo družili u svom kraju.
- Treba im suditi i presuditi do maksimuma. Njemu je to otac sve obezbedio da bi on mogao da radi što hoće. Znači nije on to od juče, nego je imao to. Znali su za oružje. Sve su to laži da nisu imali kontakta sa oružjem. On je završio tu vojnu školu, ima te nagrade, ima sve živo, a šta vredi kad je on donosio oružje? On je za praznike pucao u nebo, svi smo to slušali. Ja bih volela da im se presude do maksimuma, jer su zaslužili.
Za kakvu su porodicu pre masakra važili?
- Bili su lude, nad ludama. Narod su zaustavljali na putu i tukli, maltretirali su narod i provocirali. Nisu bili ljudi za saradnju. Njegov Marko je jednom došao i uzeo tuđu prikolicu. Kad smo mu rekli da ne može dok ne dođe moj pokojni muž, on je samo uzeo tu prikolicu punu sena, prikačio je i rasturio svo seno koje je bilo na njemu. Oni su ludi - rekla je Snežana.
- Neka ih dovedu ovde u selo, u Orašje, da vide kakvu su lepotu uništili - zaključila je Snežana kroz suze.
Spasić: Ovo je bio isplaniran zločin
- On nije otišao ispred nečije kuće, tražeći njega i pucao. Prosto je pucao na sve one koji su se tu zatekli. Ne možemo govoriti o osveti, ja čak ne mogu čak afektom da nazovem iz razloga što je to očigledno bilo vrlo isplanirano. Čuli smo tokom postupka vežba pucanje, gađanje u toj nekoj prostoriji u svojoj kući. Poneo je oružje, pucao na ljude na dve lokacije moram da napomenem, a potom pokušao da pobegne. Što znači da je bio vrlo svestan šta ga čeka kada policija dođe po njega. On je oteo taksi u kojem je bila devojka koja je imala sreće jer se snašla, pa mu je rekla da je trudna i on se negde sažalio i ostavio je. Ali ja ne mogu da kažem da je to bio afekt. Ja čak mislim da je isplaniran zločin - rekla je Spasić.
Najnovije informacije sa suđenja: Uroš Blažić proglašen krivim
Nakon što je sudija smederevskog suda konstatovala koje sve pristupio današnjem ročištu navela je da suđenje može da počne.
Sudija Lidija Jovanovski, ispred petočlanog veća Višeg suda u Smederevu na početku glavnog pretresa navela je da je odluka o presudi okrivljenom Urošu Blažiću koji je u maju 2023. pobio devet, a teško ranio 12 žrtva, jednoglasno i da se ovom prvostepenom presudom proglašava krivim.
Pored toga, sudija je navela i da je njegov otac Radiša Blažić takođe proglašen krivim, a potom počela da oblazlaže presudu veća.
Spasić je iznela najnovije informacije o toku suđenja:
- Čitanje presude je počelo, sudija je prozvala sve prisutne u sudnici i rekla da je presuda doneta jednoglasno, što znači da su svi članovi veća glasali za nju i da su Uroš i Radiša Blažić proglašeni krivi. Kasnije će se saopštiti i broj godina na koji su osuđeni. Okrivljenima se sudi pred Višim sudom u Smederevu, ali je iz razloga bezbednosti suđenje prebačeno u zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici jer je ona procenjena kao najbezbednija - rekla je Jelena Spasić, novinarka Kurira.
Na pitanje da li se zaista izvinio tokom prethodnih ročišta, Spasić je rekla sledeće:
- Istakao je kako bi dao ruku, oko, da se svake večeri moli za njih. Porodica nije to doživela kao iskreno pokajanje. Pokušao je i da krivicu skine sa svog oca, međutim, tužilac je u svojoj završnoj reči rekao da to neće uticati i nisam čula ništa što bi bila olakšavajuća okolnost za njih u donošenju ove presude.
Antonović: Pravda ne može biti zadovoljena, 20 godina je premalo
Iz ugla struke, odnosno pravno, prof. dr Ratomir Antonović, iz Centra za istrage i bezbednost DBA, je o presudi koja se očekuje imao da kaže sledeće:
- Pravda nikako ne može biti zadovoljena jer je 20 godina premalo za ovoliko ugašenih mladih života. Imamo porodice koje su ostale bez dece, one nikada neće moći da se vrate u normalan život. Za njih ni doživotna kazna ne bi bila dovoljna. Naš zakon je usklađen sa evropskim pravnim strandardima, jer je neka pretpostavka da neko ko ima manje od 21 godinu ne može odgovarati kao punoletno lice jer on ima mladalačke karakterne crte. ne možemo da se pomrimo sa činjenicom, treba se staviti u poziciju ovih ljudi.
Izveštači sa lica mesta: Teški dani i neizgovorene reči među meštanima Dubone i Malog Orašja
Tokom specijalnog programa, uživo smo se uključili u mesta Dubona i Malo Orašje, gde su naši reporteri Nikola Pešović i Milan Vučković pokušali da zabeleže atmosferu uoči izricanja presude Urošu Blažiću. Uprkos tome što je prošlo više od godinu i po dana od stravičnog masakra, boli i tuga u ovim selima i dalje su gotovo opipljivi.
Milan Vučković iz Malog Orašja:
Prolazeći kroz selo, gotovo da nismo sreli nikog. Vreme je sivo, tmurno, vetrovito - kao da odslikava užas koji se dogodio 4. maja prošle godine. U parku, koji meštani nazivaju 'mali raj', stoji spomen-ploča šestorici nastradalih mladića. Tu su i njihove fotografije i potresni stihovi. Na ovom mestu masakr je i počeo, odnevši pet života odmah, dok je šesti mladić kasnije izgubio bitku za život. U toku dana pratićemo dalje reakcije i raspoloženje žitelja Malog Orašja.
Nikola Pešović iz Dubone:
Ljudi u Duboni su i dalje vidno potreseni, mnogi nisu spremni da govore pred kamerom. Reč je o zajednici od svega hiljadu stanovnika, gde se svi znaju, a traume su još uvek sveže i bolne. Razgovarali smo neformalno sa bratom nastradalih mladića i moram reći da su emocije prosto preplavile taj susret - tuga, setska i suze su uvek na ivici. Za razliku od Malog Orašja, ovde se nalazimo pored osnovne škole, pa dečija graja i danas odjekuje, dajući barem tračak nade usred sumorne atmosfere.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs