EKSKLUZIVNO! Kurir sa Zlatanom u Milanu! Čuo je samo jednu reč, odmah je prišao i pokazao svoju veličinu! Ispričali se na našem jeziku, a ovako je sve počelo...
Kada me ljudi pitaju da li volim posao sportskog novinara, odgovor koji sledi uvek je jedno veliko i iskreno DA.
Mnoštvo je izazova, kao i u svakoj profesiji, ali onaj osećaj kada si na licu mesta na najvećim evopskim i svetskim stadionima (halama, terenima) i ljudima prenosiš atmosferu kao da su tamo je neprocenjiv.
Poenta našeg posla je da objektivno izveštavamo sa svakog događaja, a iako to nekada znači "truckanje" od 20 sati autobusom, nedostatak sna i ozbiljnu "jurnjavu" da se sve obaveze završe, krajnji ishod je uvek zadovoljstvo.
Prethodnih dana imao sam priliku da izveštavam sa stadiona San Siro, kultnog objekta na kom su ispisane mnoge stranice fudbalske istorije.
Zadovoljstvo je uvek veće kada tim iz vaše zemlje pobedi, ali i pored vrlo diskutabilnog poraza Crvene zvezde od domaćeg Milana, bilo je nervoze, ali ne i razočarenja.
Kao i svuda u životu razočarenja i iznenađenja su sastavni deo posla, posebno kada su ljudi u pitanju.
Privilegija našeg posla je da kroz karijeru imamo priliku da upoznamo sportske idole iz detinjstva i razgovaramo sa njima.
Neki su izuzetno pristupačni, uvek nasmejani, neposredni, spremni za saradnju, dok se za pojedine to ne može reći.
Moje poslednje iskustvo iz miks zone stadiona San Siro je jedno od onih spontanih koje ću pamtiti ceo život.
Naime, kao što smo već rekli, sportsko novinarstvo ima pregršt prednosti, pa tako imate prilku da uradite nešto lepo za osobe koje su vam drage.
Kupio sam dres Milana osobi koja roso-nere podržava od malih nogu, a jedini klub koji mu je za nijansu bliži srcu je Crvena zvezda.
Međusobni duel ovih timova na San Siru..."zicer"!
Cilj je bio da u miks zoni probam da sakupim nekoliko potpisa aktera meča, a usledilo je najprijatnije iznenađenje.
Zlatan Ibrahimović glavom i bradom prolazi pored predstavnika medija, nasmejan, gospodin.. kao što je uvek bio.
Dozvao sam ga nadimkom "Ibro", a čim je čuo srpski jezik, još širi osmeh ukrasio mu je lice.
Zastao je, prišao i šeretski me pitao da li sam se oznojio zbog njegove pojave (onako kako to samo Zlatan ume).
Nasmejao sam se i objasnio mu da je ipak vruće u prostoriji, i da je to razlog znojenja, ali da ga svejedno poštujem. Potpisao je dres, razmenili smo još nekoliko reči i slikali se za dugu uspomenu. Na kraju mi je Zlatan pružio ruku, poželeo svima ugodnu noć i otišao u svom pravcu.
Čovek koji je jedna od najvećih legendi Milana u novijoj istoriji, uz dužno poštovanje, i dan danas veća zvezda od mnogih sadašnjih fudbalera crveno-crnih, još jednom je pokazao kakav je šmeker.
Kada smo kod šmekera, veliki je i Strahinja Pavlović - u pravom smislu te reči.
Iako nije igrao utakmicu, izašao je, potpisao dres, napisao posvetu, slikao se i pokazao da je pre svega kulturan i vaspitan momak.
Subjektivno mišljenje autora ovih redova je da je Strahinja fudbalski za Milanove defanzivce Paolo Maldini iz najboljih dana, ali to je tema za drugi put.
Zastali su i Kristijan Pulišić, Benaser, Emerson Rojal, Kalabrija i Kamarda. Svi su potpisali dres uz osmeh i pozdrav.
Jedini koji je "iskulirao" - Rafael Leao... fantastičan fudbaler, ali očigledno upitan karakter (to se vidi po tome što mu zvižde njegovi navijači).
Sportisti su prvenstveno idoli deci, ali im se i mnogi stariji dive. Ako svojim osmehom i trenutkom izdvojenog vremena mogu nekome da ulepšaju dan, to moraju da urade. Ne moraju, ali je lepo i ljudski.
Zlatan i Strahinja su pokazali kako se to radi, a uspomena i poklon ostaju za ceo život.
BONUS VIDEO: