Kultura! Ne možemo zaustaviti rat, ali možemo se setiti mudrih misli velikog pesnika
Španska izreka kaže - nikom ne savetuj da ide u rat ili da se ženi. Rat je već u toku, a ja se već oženio. Ko će tu kako proći - što u ratu, što u braku, teško je sad proceniti. Jedno je sigurno, mnogi su nedužni stradali na raznim frontovima. Lako je da se šalimo, a istina je da ni lični frontovi ni mnogi brakovi nisu baš laki.
Proveo sam pet meseci prelazeći Ukrajinu uzduž i popreko i stekao mnogo prijatelja, a ukrajinskim diplomatama smo izdavali stanove duže od jedne decenije. Tako su se pod mojim krovom našli i Anja i Mikola Halicki, koji su sad u Kijevu i za koje se moja porodica, kao za najrođenije, najviše brine u ovoj opštoj nesreći. Štaviše, baš u mojoj kući jedno ukrajinsko dete je napravljeno, rođeno i tu je i prohodalo! Za babine smo mu, po srpskom običaju, darovali nešto novca, ali i - knjigu! U tim prostorijama sad je Muzej knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Mikola i Anja su tih dana, dok smo stvarali prve prostorije muzeja, mnogo pomogli u njihovom nastanku. Naravno, još smo u kontaktu, a naročito smo redovno komunicirali početkom rata.
Misli o prijateljima
Anja mi se upravo javlja:
- Deca idu u školu, ali često su u skloništu. Nakon poslednjeg masovnog bombardovanja većinom smo bez struje. Imamo je samo dva sata dnevno jer je pogođeno dosta elektrana diljem Ukrajine. Ali već smo opremljeni punjačima i generatorima.
- Istina je - kaže Ševčenko - da pored Boga i đavola, u našoj duši postoji još nešto, toliko užasno da se srce smrzne, ako se samo malo otvori.
- Ukrajino, Ukrajino! Moje srce, moja majko! Kad pomislim na tvoju sudbu, moje srce plače! - napisao je Ševčenko pre nešto manje od dva veka.
Udruženje Adligat se ne bavi politikom, ne bavi se ni ratovima, barem ne dok oni traju, mada se bavi istorijskim sećanjem i sakupljanjem građe koja može biti značajna za istorijska proučavanja događanja na svim stranama. Mi ne možemo stajati na stranu vojski ili naroda, možemo jedino na stranu prijatelja, sa željom da se tragedija što pre okonča i da ljudi žive u miru i slozi.
Adligat se bavi kulturom i gajenjem prijateljstava. Bavimo se očuvanjem sećanja. U mnogim strašnim sukobima koji bukte u svetu nama su prijatelji na svim stranama i u našim fondovima nalazi se dragocena građa sukobljenih religija, država i naroda. Da imamo moć, da imamo Aladinovu lampu ili čarobni štapić, sigurno je da bismo istog trenutka zaustavili sve ratove. Da se mi pitamo, novac koji se troši na bombe i razaranja trošio bi se na kulturu, obrazovanje i zdravstvo i svet bi veoma brzo postao neuporedivo bolji nego što jeste. Nažalost, od nas ništa ne zavisi.
Najveća zbirka
Ambasada Ukrajine i Adligat izdali su personalizovanu poštansku marku povodom 210 godina od rođenja Tarasa Ševčenka (1814-1861), jednog od najvećih ukrajinskih pesnika, pisaca, slikara i humanista, koji je započeo ukrajinski nacionalni preporod u 19. veku, a njegovo književno nasleđe smatra se temeljom novije ukrajinske književnosti.
Ševčenko je poznat u celom svetu: spomenici su mu podignuti u mnogim zemljama, njegova dela su prevedena na skoro sve jezike sveta, obrazovne institucije, pozorišta, trgovi, ulice i gradovi u Ukrajini nose njegovo ime. To je umetnik univerzalnih vrednosti i svetskog značaja. Nacionalna opera Ukrajine, Kijevski nacionalni univerzitet, centralni bulevar grada Kijeva takođe nose ime Tarasa Ševčenka, a njegov spomenik se nalazi i u Novom Sadu.
Smatrao sam da u ovoj teškoj situaciji, dok rat bukti, jedino što možemo jeste da se bavimo onim što najbolje znamo i u šta najviše verujemo, a to je - kultura pre, tokom i posle svega.
U Adligatovom Muzeju knjige i putovanja nalazi više od hiljadu knjiga o Ukrajini i na ukrajinskom jeziku, što je najveća takva zbirka u ovom delu Evrope i jedna od značajnijih zbirki u svetskim okvirima.
Prijateljska zemlja
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač se takođe obratio pred punom salom Udruženja Adligat, istakavši da su prošle 33 godine od proglašenja nezavisnosti Ukrajine i trideset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Srbijom.
- Ovaj dan je važan za nas jer je marka izašla na prijateljskoj srpskoj zemlji - izjavio je ambasador.
- Prvih dvadeset godina pokušali smo da branimo svoju nezavisnost mirnim putem, nažalost, poslednjih deset godina shvatili smo da to nije moguće - osvrnuo se i na aktuelna događanja, a onda se još jedanput zahvalio srpskim domaćinima i Srbiji na izdavanju poštanske marke i na prijatnom boravku u našoj zemlji.
Tokom programa je kantautorka i članica Adligata Milica Milović izvodila ukrajinske narodne pesme, dok su predstavnici ukrajinske nacionalne manjine iz Kule recitovali stihove Tarasa Ševčenka i oduševili nas zvucima bandure, tradicionalnog ukrajinskog instrumenta iz porodice lauta. Okupljeni su imali prilike i da probaju ukrajinska vina i gastronomske specijalitete.
Prezentaciji poštanske marke prisustvovali su predstavnici Evropske unije u Srbiji, ambasadorka Danske, predstavnici ukrajinske nacionalne manjine.
Ne možemo zaustaviti rat, ali možemo se setiti mudrih misli Tarasa Ševčenka. Možemo se setiti svojih prijatelja i pružiti im podršku - da prežive, da opstanu. Ukrajinci su nam bili, jesu i biće prijatelji. Ratovi će proći, važno je da prijateljstva ne prolaze.
Viktor Lazić