Jedan od najboljih srpskih fudbalera u poslednje dve decenije Dejan Stanković oprostio se u nedelju od navijača Intera, jednog od tri klupa za koja je u karijeri nastupao.
Milanski klub i Stanković letos su sporazumno raskinuli ugovor, godinu dana pre njegovog isteka.
„Ovo je veoma emotivan dan za mene, prošlo je deset godina. Znojio sam ovaj dres i ušao sam u istoriju ovog kluba. Ovo nije moj oproštaj od Intera, ali je definitivno oproštaj od terena“, rekao je nekadašnji kapiten Crvene zvezde koji je time najavio i kraj karijere.
Na pitanje šta će raditi u budućnosti Stanković je rekao:
„Šta ću sutra raditi? Ne znam, za sada ću se odmarati.“
Jedan od najboljih srpskih fudbalera roođen je 11. septembra 1978. godine. U dresu omiljenog kluba, 1994. godine započeo je karijeru koju bi poželeli mnogi vrhunski fudbaleri. Vrlo brzo ušao je u srca navijača Zvezde, za koju je debitovao 11. februara 1995. kod Ljupka Petrovića protiv OFK Beograda.
Kao 16-godišnjak našao se u društvu Darka Kovačevića, Dejana Ramba Petkovića i drugih i u prvoj sezoni se okitio titulom prvaka. Bio je to znak da je rođena zvezda u Zvezdi, iako je odigrao samo sedam utakmica te godine. Već u sezoni 1996/1997, kada su srpskom fudbalu ukinute sankcije, zablistao je protiv Kajzerslauterna u čuvenom dvomeču Kupa pobednika kupova.
Potom je postao najmlađi kapiten u istoriji kluba sa Marakane, čiju je traku poneo sa 19 godina i navijači se i dalje nadaju kako će ga opet videti u crveno-belom dresu, bar na oproštaju. U njemu je igrao 114 puta i postigao 38 golova, osvojio jednu titulu prvaka i dva domaća Kupa
Deki 1998. krenuo u inostranstvo, a Lacio je za njega platio tada 24 miliona maraka. Na debiju u Seriji A, tada možda jačoj nego ikada, zatresao je mrežu Pjaćence 13. septembra i brzo se izborio za mesto u timu, iako su nebesko-plavi dres nosili Pavel Nedved, Dijego Simeone, Huan Sebastijan Veron, Siniša Mihajlović i druge zvezde. Pet i po godina blistao je u Laciju, sa kojim je 2000. pokorio Kalčo, dobio nadimak Zmaj od navijača, ali je usledila selidba u Milano.
U Inter je stigao u januaru 2004. i doživeo najblistavije trenutke karijere - pet puta je bio šampion Italije, četiri puta je osvojio Kup, a u sezoni 2009/2010. pored ova dva trofeja podigao je i pehar Lige šampiona pod vođstvom Žozea Murinja.
Devet godina ostavljao je neizbrisiv trag, odigrao 326 mečeva i postigao 41 gol, biće upamćen po neverovatnoj borbenosti i fenomenalnim golovima koji će se prepričavati i krasiti TV špice.
Pred početak ove sezone došao je kraj, sporazumno je raskinuo još godinu dana ugovora sa Interom, jer je tako želeo. Povrede su ga omele da poslednje sezone pokaže ono što ume, a kada je tako, nije hteo da ide dalje.
U nedelju, koju će zauvek pamtiti i Deki i oni koji ga vole i poštuju, od kapitena Havijera Zanetija, Ivana Kordobe i legende kluba Marija Korsa, dobio je dres upravo sa brojem 326 i svojim prezimenom, a u dnu je pisalo - Grazie