Đorđe dao otkaz, pa sa Kaćom i troje dece otišao na selo! Imaju 500 stabala šljive, uzgajaju maline... "Mnogo znači kad nemate šefa koji će da vam kljuca"
Kaća (31) i Đorđe Velimirović (33) rešili su da napuste udoban, komforan život u gradu i s troje mališana započnu novi život u selu Donja Bukovica kod Valjeva!
Uzgajaju šljive, maline, bave se i stočarstvom, a plan im je da naredne godine naprave i veliko tovilište za bikove. Ideju o prelasku iz stana u Valjevu u seosko domaćinstvo dao je Đorđe, koji je i odrastao na selu, a Kaća se s tim odmah složila.
- Ja sam se tu rodila, odgajili su me ovde. Sticajem okolnosti prešli smo da živimo u Valjevo, gde imamo stan. Radeći kod privatnika, uvideli smo da to nismo mi, da to nije nešto što mi hoćemo. S platom od 70.000 ne možemo ništa da postignemo. Muž je rešio da pokrenemo svoju proizvodnju - priča nam Kaća.
Razgovarala je s majkom, koja je kuću i imanje prepisala na Kaću, i tako je sve počelo.
- Otvorili smo poljoprivredno gazdinstvo, posadili smo 2021. godine 500 stabala šljive, čak smo dobili subvencije od grada. Nekako su se sve kockice poklopile, eto, očekujemo prvi rod sledeće godine na branje. U međuvremenu se javljala ideja za idejom. Uzeli smo i neku malinu na Medvedniku na zakup, i to nam je dodatni prihod - ponosna je.
Suprug Đorđe rešio je da krene i u stočarsku proizvodnju, počeli su da se bave i svinjarstvom te sad poseduje i osam krmača i prasiće:
- Radimo na tome da sledeće godine napravimo veliko tovilište za bikove. To su dve primarne opcije od kojih očekujemo da ćemo moći da živimo. I voće uz to. Trenutno imamo samo šljivu, ali za koju godinu planiramo da proširimo proizvodnju.
Sve je blizu
Imanje na dobrom mestu
Tik do kuće Velimirovića nalazi se seoska osnovna škola, koja ima svega četvoro đaka, ali će stići pojačanje kad i ovi mališani krenu u školu.
- Čak nam je škola bliža nego u gradu, tako da će nam i to biti prednost. U selu nemamo vrtić, imamo predškolsko, koje je u okviru te škole. Blizu nam je i prodavnica, na kilometar. Oboje smo vozači, imamo gradsku vodu, udaljeni smo sedam kilometara od centra grada, a opet kao da nismo ni blizu gradu. Nadam se da će i deca krenuti našim stopama i da će im i kad porastu, biti drago da žive na selu - zaključila je Kaća.
Njihovi mališani Tara (5), Despot (3) i Lazar (1) oduševljeni su životom na selu.
- Deca vole selo, ovde imaju slobodu, nije to kao u gradu. Vole da odu svinjama, da odu u voće, da nemaju ograničenje, dosta je drugačije kad ste na selu - priča nam Velimirovićeva.
Suprug Đorđe dao je otkaz, a ona je još uvek na porodiljskom.
- Kad radite za sebe, kad nemate šefa koji će da vam kljuca nad glavom, to mnogo znači i psihički. Zdravija je okolina i stresa je manje. Neće meni doći ni svinja ni bik da mi kažu: "Što nisi došla u osam nego u 8.05?" Fizički je teže, ima dosta da se radi, ali sve nadomesti to što ti radiš s ljubavlju. Džabe meni da odem na posao ujutru i kažem: Bože, što mi je ovo trebalo - naglasila je naša sagovornica.