Godina opasnog življenja
Nedavno je ser Ričard Mur, čovek koji bi kao šef britanske tajne službe MI6 morao mnogo toga da zna, izjavio da „nikad nije video svet u opasnijem stanju“.
Otkud to? Nama običnim smrtnicima čini se da razdužujemo godinu koja jeste imala ratove, krize, nove pogubne klimatske rekorde, glad, inflaciju i povećane troškove života, sve drastičnije socijalne razlike, migracije, nezadovoljstva i nemire... ali sve to deluje gotovo pa normalno.
Na ukrajinskom frontu izginule su već stotine hiljada ljudi na obe strane. Prvi put posle Kubanske krize 1962. slušali smo 2024. da je svet pod senkom trećeg rata, mada ne verujem da će ga biti. Bilans konflikta u Gazi je 48.000 mrtvih Palestinaca, mahom civila, ali dnevne vesti o pogibijama 40-50 ljudi više nisu udarne. Šta je tu posebno novo na hronično nestabilnom Bliskom istoku, regionu koji proizvodi najviše informacija po glavi stanovnika na svetu?
Na još blizu 50 globalnih tačaka traju sukobi „niskog intenziteta“, izazvani najčešće etničkim i verskim motivima ili borbama za sfere uticaja i izvore sirovina. Njegovo veličanstvo profit neometano drži dirigentsku palicu. Godina na isteku samo je jedna u nizu poslednje decenije koja obara temperaturne rekorde, izazivajući razorne gubitke života, ogromnu ljudsku patnju i masovnu štetu, ali čovek koji je svojom bahatošću i nemarom izazvao dramatične klimatske promene nekako nezainteresovano posmatra kako iz ere globalnog zagrevanja ulazimo u period „globalnog ključanja“. Kopamo vlastiti grob ne želeći da priznamo da se približava tačka topljenja. U Bakuu je održan COP29, još jedan svetski samit o klimi koji se završio ušećerenim obećanjima koja teško da će ispuniti očekivanja naučnika koji upozoravaju da planeti preti katastrofa.
- Naša krhka planeta visi o koncu - upozorava generalni sekretar UN Antonio Guteres.
Rekao bih da je svet poprilično u rasulu. Živimo loše vreme, koje je opasnije zato što su pretnje potmule. Posle serije kriza - finansijske, migracione, pandemijske, inflacione, bezbednosne - stigla je prvo kriza liderstva propraćena krizom politike, koja se na naše oči pretvara u krizu demokratije, čiji se kvalitet vratio na nivoe od pre blizu četiri decenije. Tri četvrtine planete živi pod autoritarnim režimima, stotine miliona u hibridnim režimima. Mnoge zemlje pokazuju isti simptom bolesti: njihove političke klase su sve otuđenije od birača, koji demokratiju pre svega mere za trpezarijskim stolom i kažnjavaju one koje smatraju odgovornim što je ponuda za tim stolom sve skromnija i što socijalne razlike postaju neizdržive. Okreću se onima koji demagoški nude jednostavna mada teško ostvarljiva rešenja. Populizam i nacionalizam su u naletu.
Godina na isteku bila je godina mamutskih izbora širom planete. Glasalo je blizu četiri milijarde ljudi, ali izbori sve češće nisu garant demokratije zato što predstavnička demokratija sve manje predstavlja. Pokazalo se da je sve ugroženije ostvarivanje univerzalnog prava da građani ispoljavanjem slobodne volje, mišljenja, okupljanja i udruživanja učestvuju u javnim poslovima. Pretnje po pravilu dolaze sa desnice, pokazali su izbori od Indonezije, Pakistana i Indije, preko glasanja za Evropski parlament, do Sjedinjenih Država, Austrije, Gruzije ili Rumunije. Iako većina građana EU smatra da su njihove zemlje demokratske, u Francuskoj, Grčkoj i Mađarskoj u to više ne veruju. Evropska unija ozbiljno zaostaje za Amerikom i Kinom i ne uspeva da se domogne statusa globalnog igrača. Dve najveće mašine Unije zastajkuju. Nemačka i Francuska su u ozbiljnoj političkoj krizi.
Amerika je ponovo dobila Donalda Trampa. Kakvu će politiku voditi, mislim da je najsažetije definisao njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton:
- Novoizabrani predsednik se u drugom mandatu neće oslanjati na savete saradnika, već će očekivati da njegovo osoblje sprovodi u delo njegove odluke. Osoblje se odnosi i na one po inostranstvu.
Tramp preti carinama Kini, Evropskoj uniji, Briksu. Ukoliko otvori sve frontove trgovinskog rata, njegov slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ lako može da se pretvori u „Učinimo Ameriku ponovo slabom“.