BIO JE ŠPIJUN, SAD JE ADVOKAT - RADIŠA ROKSIĆ OTKRIVA DETALJE IZ KARIJERE: Evo kako je Služba preživela raspad SFRJ, pa i 5. oktobar - OVO je bilo najstrašnije
Jugoslovenska, zatim srpska služba, bila je organizacija koja je vršila nadzor i procenu svih rizika po državu. Tokom Miloševićeve vladavine postala je sasvim kriminalizovana. Shodno tome i danas se postavlja pitanje, da li je i kako je služba, gotovo netaknuta, opstala od 5. oktobra 2000. godine do ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine.
Od Službe državne bezbednosti, koja se kasnije zvala Resor državne bezbednosti, do današnje Bezbednosno-informativne agencije, od operativnog radnika preko čelnih funkcija punih 25 godina. Bio je na čelu desete uprave ili uprave za operativno-instruktorske poslove. Deseta uprava je bila služba unutar službe, imala je sopstvenu tehniku za praćenje, posao joj je između ostalog bio i kontraobaveštajna zaštita republičkih funkcionera i šefova diplomatskog osoblja, kao i nadzor nad ostalim upravama.
U emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji, o svojoj dugogodišnjoj karijeri, pričao je advokat Radiša Roskić.
Roskić je pričao o samom početku u tadašnjoj jugoslovenskoj službi, pa je otkrio koje je zadatke ispunjavao.
- Te 1984. godine, nakon kompletne procedure zarad prijema u službu koju sam uspešno prošao, počeo sam da radnik na mestu operativnog radnika, sa završenim fakultetom i odsluženim vojnim rokom. Bio sam jedan od retkih koji je, a mislim čak i jedini, govorio jedne nama susedne zemlje i to je bilo opredeljujuće da mi rukovodstvo tada Službe državne bezbednosti poveri poslov u sovjstvu operativnog radnika na kontra-obaveštajnom suprostavljanju delovanju obaveštajnog sistema. Nešto kasnije sam se bavio veoma opsežnim poslovima pokrivanja tzv. kordonoprestupništva, taj se pojam danas ređe koristi, a tiče se zapravo ilegalnih prelazaka državne granice u vidu migracija iz Rumunije. Veoma ozbiljna tamošnja služba "Sekuritatea" je mnogobrojne migracije koristila i za plasiranje svojih interesa. Veoma je interesantno bilo nakon prebega šefa te službe, generala Jona Pačepua, iz Rumunije, te odlaska u Sjedinjene Američke Države. To se odvilo kada se rumunska služba angažovala na planu stvaranja uslova za njegovu likvidaciju. To je bilo vreme vrlo čvrstih režima, praštanja nije bilo - započeo je Roskić, pa nastavio:
- Došao sam u priliku, zahvaljujući učenju od jednog od najtalentovanijih kontraobaveštajaca u Srbiji, savladam tehnologiju i tehniku, i prepoznam interes naše službe na planu sprečavanja ovakvih intencija. Prošlo je mnogo vremena i nije tajna da smo realizovali nekoliko veoma uspešnih akcija. Ti kanali migracija korišćeni su i za prelazak kriminalaca, oficira Sekuritatee...
U službi je dočekao i početak raspada Jugoslavije, pa je opisao atmosferu unutar službe u periodu od 1990. pa do okončanja rata:
- Devedesetih godina je po nalogu načelnika Jovice Stanišića preuzeta zgrada Savezne službe u ul. Kneza Miloša, a ona više ne postoji, zvala se kamena zgrada u narodu. Tada Srpska služba počinje da deluje samostalno i u direktnoj funkciji interesa Republike Srbije. Kontakti sa našim kolegama iz Savezne službe su potrajali, dobar deo kolega je preuzet u Srpsku republičku službu, a oni koji nisu iz ličnih razloga, sa njima smo ostali u kontakti, to su zaista naše kolege. Bilo je i onih koji su se povukli i koji sebe tamo nisu videli, pa su se vratili u republike iz kojih su došli. Tako se dogodilo da sam sa jednim, kasnije takođe visokim službenikom hrvatske službe, koji je inače bio gost na mojoj svadbi, zajedno smo se školovali u okvirima te zajedničke države, kojeg sam video na operativnom zadatku, dok sam ja bio na jednom, a sve pod oružijem u situaciji direktno suprostavljenih interesa. Bilo je i takvih scena, smatram da od tada Služba državne bezbednosti Srbije deluje isključivo u interesu naše zemlje, po čvrsto utemeljenim pravilima koje je uspostavio Jovica Stanišić, koji je još u to vreme izdao nalog da pripadnici službe ne smeju biti politički svrstani, pokušavajući da učvrsti principe profesionalnosti. To je vreme kada se vide počeci ratnih sukoba i zaista je Stanišić izvanrednih organizacionih sposobnosti, pa je počeo da obavlja redovne zadatke.
Roskić se dotakao perioda kada se služba uzdrmala po dolasku novog načelnika Radeta Markovića:
- Dolazak gospodina Markovića i Ćurćića kao njegovog zamenika, a zamenik je uvek rukovodilac operativnog rada, odnosno ima direktan uticaj na sve operativne akcije, kombinacije, razrešenja ljudi... Taj dolazak je bio neuobičajen jer se ranije nije događalo da pripadnici javne bezbednosti dolaze ili dođu na čelo državne bezbednosti. Ovo se dogodilo, iz razgovora sa kolegama znam da je nama to bilo čudno, razlikuju se režimi, tehnologija i srž rada. Međutim, funkcija načelnika ili njegovog zamenika je dosta visoko od nas koji smo u neposrednom operativnom radu. Da li je i na koji način bilo aktivnosti Markovića u smislu preduzimanja postupaka koji su do toga dovodili, to je za mene teško reći, za nas koji smo bili nosioci poslova, bilo bi neozbiljno procenjivati da li je Marković organizvao ljude koji su kasnije pravnosnažnim presudama osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.
Roskić se osvrnuo na period nakon petooktobarske revolucije.
- Nakon petooktobarskih promena, kompletan sistem Resora državne bezbednosti je stavljen van snage, došli su novi rukovodioci, zamenici, a mi koji smo bili na rukovodećim pozicijama, a naročito načelnici, su vezani za tu tvrdnju da su svi umešani u nekakve nedozvoljene crne poslove, pa i u atentat, jer je to zaista bio vrhunac. Sve mere koje su preduzimane, ja to moram da istaknem, prema mojim ljudima, nisu rezultirale bilo kakvih saznanjem da je bilo ko od mojih ljudi umešan u bilo kakvu protivzakonitu delatnost. To je desesta uprava, ona je u svom sastavu imala nekoliko odeljenja, a rad odeljenja za primenu posebnih mera je bio poseban predmet pažnje, jer su to redovne mere sa kojim se ograničavaju građanska i ljudska prava. Dakle, posle petog oktobra, služba je bila potpuno skrajnuta, niko ništa nije tražio, niti očekivao, svi smo bili sumnjivi, a novo rukovodstvo nije umelo da sačuva sistem. Dakle, za svoje neposredne saradnike su doveli ljude sa kojima sam ja radio, a onda su oni, dakle ljudima sa kojima sam svaki dan bio zajedno, preuzeti od novog rukovodstva i raspoređeni na ključna mesta unutar službe.
Advokat se dotakao i slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije:
- Tada sam bio deo službe, direktno sam učestvovao u prvom israživanju svih činjenica i okolnosti. Tadašnji okružni tužilaca Rade Terzić je zahtevao od Radeta Markovića da mu dostavi raspoložive podatke i saznanja. Rade Marković je formirao komisiju, u kojoj su osim mene bili načelnici centara, Resora državne bezebednosti, pa i analitičar sa ogromnim znanjem, a naš zadatak je bio da ustanovimo da li je izveštaj o tajnom praćenju pod pseudonimom Ćuran, a koji je objavljen u novostima, da li je zaista sačinjen u službi, da li je vršeno praćenje pokojnog ćuruvije i da ustanovimo sve druge okolnosti sa tim u vezim. Mi smo radili nekoliko dana neprestano, zapisnik je kucala moja sekretarica, ona je u dva navrata kolabirala jer kad se krene tu kraja nema, preskoči se voda i hrana, bilo je jako naporno, ali vrlo uspešno. Dakle, ustanovili smo da je izveštaj o tajnom praćenju originalan dokument, da je sadržina originalna, da je sačinjen u prostorijama i po pravilima u službi, ustanovili smo da je pokojni Ćuruvija praćen po nalogu načelnika beogradskog centra, tada je to bio Radonjić i to nije nikakva tajna, on se o tome izjašnjavao i na sudu. Čak smo pronašli i pisaću mašinu, u toku je bilo bombardovanje, sve je bilo izmešteno jer smo znali da smo meta bombi, na kojoj je taj izveštaj kucan i koleginicu koja je to uradila. To govori da je pokojni Ćuruvija praćen sa obrazloženjem da se taj dan očekivao bezbednosno značajan njegov kontakt sa nekim stranim državljaninom, da je u primeni te mere u tri smene učestvovalo 40 i nešto ljudi, uzete su izjave, bilo ih je mnogo, a ustanovili smo da je mera primenjivana do neposredno pred ubistvo Ćuruvije, da je prekinuta po nalogu načelnika beogrdskog centra. Sve je to potvrđeno u postpuku pred sudom.
Roskić je potom prokomentarisao oslobađajuću presudu za Ratka Romića:
- To kada je mera primenjena i kada je prekinuta nakon pretresa pred posebnim odeljenjeg Višeg suda gde su se razotkrile sve okolnosti i to nije nikakav dokaz ni za šta što bi promenilo sudijsko uverenje. Dakle, ovo je pravnosnažna presuda. Da li je moglo da bude zloupotrebljeno, pa naravno da jeste, zato se sudski postupak i vodio, a da li je, to ne znam.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
ROSKIĆ O DEČAKU UBICI IZ RIBNIKARA: