STRAH U ŠVAJCARSKOJ: Planiraju da ulože 250 miliona dolara u obnovu atomskih skloništa
Svaki od njenih 9 miliona stanovnika, uključujući strance i izbeglice, ima sigurno mesto u skloništu koje će ih štiti od bombi i nuklearnog zračenja.
Zahvaljujući zakonu iz 1963., Švajcarska je već ispred suseda poput Njemačke. Svaki od njenih 9 miliona stanovnika, uključujući strance i izbeglice, ima sigurno mesto u skloništu koje će ih štiti od bombi i nuklearnog zračenja.
"Ne znači da se pripremamo za sukob"
- U nadolazećim godinama (Švajcarksa) Konfederacija želi ukloniti neke stvari iz trenutnih pravila i obnoviti neka od starijih skloništa - rekao je za Rojters Luis-Henri Delarageaz, zapovednik civilne zaštite za kanton Vaud.
- To ne znači da se pripremamo za sukob – to nije poruka – ali imamo mrežu skloništa i moramo ih održavati i osigurati da budu funkcionalna - dodao je on.
Delarageaz je takođe rekao da je njegoa kancelarija zabeležila porast broja poziva zabrinutih stanovnika o skloništima nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine.
- Odjednom smo zaista bili izuzetno traženi, a ljudi su hteli znati gde su skloništa, gde je njihovo mesto, je li njihovo sklonište spremno...- rekao je.
Rojters piše da većina Švajcaraca ima privatna skloništa, ali neki se oslanjaju na zajedničke bunkere.
Primer skloništa u Finskoj
Uz Švajcarsku, Finska je druga zemlja po broju izgrađenih skloništa u Evropi. Njena javna skloništa mogu prihvatiti više od 4.5 miliona građana od ukupno 5.6 miliona, a prema potrebi u njih se može smestiti i celokupno stanovništvo. Finski zakoni kažu da svaka građevina veća od 1000 četvornih metara mora imati sklonište.
Kurir.rs/Indeks/Rojters/Preneo: P. P.