U BEOGRADU SU ME ZVALI "BRAT HRVAT"! Ispovest čuvenog fudbalera: Hteo sam da se ubijem, ali nakon što ubijem Ćiru Blaževića!
Tomislav Ivković stigao je na Marakanu posle sukoba sa Ćirom Blaževićem
Tomislav Ivković poput Roberta Prosinečkog osamdesetih godina prošlog veka, prešao je iz zagrebačkog Dinama u Crvenu zvezdu. Razlog zbog kojeg su obojica Zagreb zamenili Beogradom bio je trener Miroslav Ćiro Blažević.
Tomislav Ivković zbog čuvenog Ćire morao je da iz zagrebačkog Dinama ode na jednu polusezonu na pozajmicu u imenjaka iz Vinkovaca, gde je sjajnim partijama i skrenuo pažnju čelnika Crvene zvezde. Draganu Džajiću, tada tehničkom direktoru crveno-belih nije trebalo mnogo vremena da ubedi Ivkovića, da se preseli u Beograd i ostane na Marakani od 1983. do 1985. godine.
Sa Crvenom zvezdom Toma Ivković osvojio je titulu 1984. godine, i period proveden u Ljutice 1A mu je jedan od najboljih u karijeri.
- U proleće 1983. godine u hotelu "Esplanada" sam se našao sa upravom Zvezde. Po mene su došli predsednik Miladin Šakić, veliki gospodin, zatim Dragan Džajić i Vladimir Cvetković. Rekli su mi da me žele, ali su i znali da moram da razgovaram s Dinamom. Morate da znate da Ćiro tada nije bio samo trener, nego glavni u svim segmentima kluba. Tako je naredio: “Neka niko ne priča s Ivkovićem, nego samo ja. Ako želi da ostane u Dinamu, moraće mene na kolenima da moli“ - otkrio je Tomislav Ivković u razgovoru za portal "Index" i nastavio:
- Meni to naravno nije padalo na pamet, ali sam još par dana čekao poziv iz Dinama. No, slušali su Ćirinu naredbu i nisu me zvali. Otišao sam u klub po papire, ali važno je naglasiti da se u to vreme plaćala obeštećenje za igrača i kada mu je isticao ugovor s klubom. Tako da sam otišao na Maksimir da mi kažu koliko traže za mene i prekinuo saradnju s Dinamom. To mi je bio najteži dan u životu. Meni se doslovno na dan kad sam otišao iz Dinama i Zagreba završio jedan, a počeo drugi život. Ostao sam bez svega što mi je bilo bitno: porodice, prijatelja, devojke, grada i kluba mog života. Uf, da nije bilo Rajka Janjanina, još jednog od brojnih dinamovaca koji su morali otići u Zvezdu, istog dana bih se iz Beograda vratio u Zagreb.
Čim je potpisao za Crvenu zvezdu, iz Zagreba su stigle iznenađujuće vesti, tako bar sada priča Ivković.
- Ali, najgore je tek sledilo. Neposredno pred početak sezone 83/84, moje prve u Zvezdi, na Poljudu se igrao pripremni turnir "Trofej Marjan" i na njemu je igrača "Velika četvorka". I na dan kada počinje turnir saznajem da je Ćiro otišao iz Dinama. Hteo sam da se ubijem, ali nakon što ubijem Ćiru. Posle udarca za koji sam mislio da je najteži u životu, dobijem i onaj koji me je dotukao, odmah nakon što sam morao da odem iz Dinama, klub je napustio onaj zbog kojeg sam ja otišao.
Koliko je Crvena zvezda bila veliki i evropski klub u to vreme u odnosu na sve druge iz SFRJ, najbolje svedoči upravo Tomislav Ivković.
- Dinamo je definitivno bio najgospodskiji klub u bivšoj Jugi. To nisam rekao samo ja, ili drugi dinamovci, to su tvrdili svi. Zvezda je bila klub srpske političke i privredne elite. Tamo nije bilo seljacizma. Evo vam jedna situacija koja će vam dati slikovito poređenje Dinama i Zvezde. Na Maksimiru smo imali mali kafić, odmah uz kancelarije uprave kluba i tamo smo se mi igrači nalazili svakog dana, pili kafu i zezali se. Čim sam došao u Zvezdu, otišao sam na Marakanu kako bih tamo popio kafu. I dođem tako u klub, a tamo Džajić i pita me šta radim. Kad sam mu rekao da sam došao na kafu, on me pozvao u svoju kancelariju, naručio mi kafu i rekao mi: “Slušaj ovako Tomice, ovde se na sprat, tamo gde su uprava i kancelarije, penješ samo kada te pozovu. Tvoje radno mesto su teren i svlačionica. Nemaš zbog čega da dolaziš ovde."
O tome kakve je ambicije imalo rukovodstvo Crvene zvezde na čelu sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem govori Tomislav Ivković.
- U Zvezdi su stalno govorili Džajić i Cvetković da će osvojiti Kup šampiona, pazi '83 i '84. Tada smo u Kupu šampiona igrali prvu utakmicu protiv Benfike u Beogradu. Pobedili smo ih pred 100.000 ljudi 3:2, Rajko Janjanin dao je tri gola. U revanšu, u Lisabonu po neviđenom pljusku izgubimo 2:0 i ispadnemo. Tada je generalni sekretar Cvetković došao u svlačionicu i rekao "Više nećemo ovako gubiti utakmice! I mi ćemo se ponašati kao što se drugi ponašaju!" Jer ako imaš premale zahteve i preniske ciljeve, nikada nećeš doći na vrh. Zato ih treba postaviti visoko. I tako je Zvezda, koja je '84 postavila taj cilj, njega ispunila sedam godina kasnije. Jer je imala cilj. S druge strane, u Dinamu smo se kupali u zadovoljstvu. Nismo osećali pritisak da moramo biti prvi. Zato što je Dinamo bio previše gospodski klub jer su oni koji su ga vodili bili gospoda.
Ne krije Tomislav Ivković koliko je dolazak u Crvenu zvezdu značio za njega i njegovu karijeru. Imao je samo 23 godine, kada je stigao u Beograd.
- Zvezdi sam zahvalan na svemu! Po Beogradu sam se bez ikakvih problema vozi u automobilu sa zagrebačkim tablicama i izjašnjavao sam se kao Hrvat. Mene su Moka Slavnić i Dragan Kapičić, Zvezdine košarkaške legende sa kojima se družio, zvali “brat Hrvat”. Zvezda se veoma trudila da budem zadovoljan i sve mi je omogućila. Pa, tako i stan u Zagrebu, ali njega sam džentlmenski vratio. Razlog jer su mi dali taj stan da ostanem do kraja ugovora, a ja sam otišao posle dve godine i zato sam ga vratio. Zvezda je prema meni bila savršena, ali meni je u Beogradu sve vreme falilo ono nešto. Falili su mi Cico, Mlinka, Fistra, mama, tata… Bez njih sam ostao preko noći. U metropoli duplo većoj od Zagreba morao sam rano odrasti sam. To mi je mnogo značilo za naredne epizode u inostranstvu - objasnio je Ivković.
Tomislav Ivković rođen je u Zagrebu 11. avgusta 1960. godine. Njegov otac Risto Ivković nekada je bio napadač subotičkog Spartaka i zagrebačkih klubova Lokomotive i Elektrostroja. Godine 2005. godine Tomislav Ivković je postao otac dve ćerke, sa dve različite žene, poznate TV voditeljke iz Hrvatske Tihanom Zrnić i Karmelom Vukov-Colić. U Hrvatskoj su mu dugo zamerali na činjenici da je za reprezentaciju Jugoslavije branio do 1991. godine. Zbog toga nikada nije branio za fudbalsku selekciju Hrvatske.
Kurir sport/Indeks