SRBIJA I 21. VEK: Sirija posle Asada - sukob koji ne prestaje
Pad režima Bašara el Asada, zabeležen zauzimanjem Damaska od strane pobunjeničkih snaga, predstavlja tektonsku promenu ne samo za Siriju već i za ceo Bliski istok.
Posle više od decenije krvavog sukoba, režim koji je preživeo sankcije, izolaciju i direktne vojne intervencije svojih saveznika srušen je brže nego što su mnogi očekivali. Munjevita ofanziva Hajat Tahrir el Šama (HTS), predvođena Ahmadom el Šarom, poznatijim kao Abu Muhamad el Džulani, donela je pobedu nad Asadovom vojskom i kontrolu nad ključnim gradovima - Damaskom, Alepom, Homsom i Hamom. Međutim, trenutak Asadovog pada daleko je od kraja rata jer je sirijski sukob oduvek bio više od građanskog rata. On je simbol višeslojnog, kompleksnog sukoba u kojem se prepliću interesi stranih sila i unutrašnje podele.
Ono što sada sledi jeste još složenija i nesigurnija budućnost. Turska, koja je godinama podržavala opozicione snage, vidi priliku da ostvari svoje ciljeve na severu Sirije - pre svega, obračun s Kurdima i repatrijaciju sirijskih izbeglica sa svoje teritorije. Njihovi saveznici u Sirijskoj nacionalnoj armiji već su započeli ofanzivu na područja pod kontrolom kurdskih snaga u Manbidžu i Kobaniju, dok turski predsednik Erdogan najavljuje „jedinstvo Sirije“, u isto vreme čvrsto držeći pod kontrolom delove njene teritorije. Sjedinjene Američke Države, i dalje prisutne kroz podršku kurdskim Sirijskim demokratskim snagama (SDF), ostaju važan faktor, ali neizvesnost oko njihove politike - naročito u svetlu političkih promena u Vašingtonu - unosi dodatnu nestabilnost. Iran, koji je godinama ulagao u Asadov opstanak, povukao se iz centralne Sirije pod pritiskom izraelskih udara i gubitka ključnog saveznika Hezbolaha. Rusija, iscrpljena ratom u Ukrajini, napustila je svoje vojne baze i ostavila prostor da Turska i SAD preuzmu inicijativu na terenu. Dok pobunjeničke snage predvođene HTS slave, teritorija Sirije ostaje podeljena između različitih frakcija, stranih vojski i lokalnih milicija, a pitanje ko će oblikovati budućnost zemlje, i dalje ostaje otvoreno.
Ono što se sada nazire jeste mapa Sirije koja podseća na teritorijalne podele iz vremena francuskog mandata početkom 20. veka - gde su strane sile razbijale teritorijalni kontinuitet zemlje, predstavljajući to kao zaštitu manjina. I danas, Sirija je arena za tuđe interese, a ideje o jedinstvenoj i suverenoj državi su bez realnog uporišta.
Ahmad el Šara, pobednik i vođa HTS, nacionalističkom retorikom pokušava da nametne viziju jedinstvene Sirije, oslobođene stranih uticaja, naročito Irana. Ali među pobunjeničkim frakcijama, koje su godinama međusobno ratovale, teško je zamisliti stabilan savez. Istovremeno, strani interesi Turske, SAD, Irana i Rusije oblikuju sudbinu zemlje daleko više od njenih unutrašnjih aktera. Pad Asada jeste kraj jedne epohe, ali Sirija nije bliža miru. Umesto toga, ostaje rastrzana starim podelama, novim sukobima i ljudskom tragedijom koja ne prestaje. Sirija je i dalje zarobljena između svoje istorije i svoje nesigurne budućnosti, dok rat, koji menja oblike i aktere, nastavlja da traje.