DA LI ĆE NAKON SAMITA "EU - ZAPADNI BALKAN" DOĆI DO POMAKA U ODNOSIMA BEOGRADA I PRIŠTINE? Antonijević: "Podrška EU je prisutna, oni oduđuju svaki vid napada!"
"Očekuje se da neko ko želi da postane članica mora da ima svoju usaglašenu spoljnu i bezbednosnu politiku"
U Briselu se održava samit lidera EU i Zapadnog Balkana, na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samitom će prvi put predsedavati predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, a na sastanku će, između ostalih, učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Srbija je dobila odličnu vest iz Brisela, jer su ministri okupljeni u Savetu EU za opšte poslove odobrili pismo u kojem se Srbija poziva da dostavi svoje pregovaračke pozicije za Poglavlje 16 i Poglavlje 19, koja su deo klastera 3, a tiču se konkurentnosti i inkluzivnog rasta. O tome šta ovo konkretno znači za našu zemlju, pa i građane Srbije, detaljnije su govorili gosti emisije "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije, Vladimir Kljajić, politikolog, Mihajlo Savić, politikolog i Milan Antonijević, pravnik.
Svoja očekivanja od samita, na samom početku izneo je Miletić:
- Imate ključne države Evropske unije koje nemaju nikakav problem sa otvaranjem Klastera 3, a onda imate određene države poput Hrvatske i Bugarske koje nalaze način da ga koče, a on je verifikovan od strane evropske komisije kao nešto što je poželjno da bude otvoreno. Postalo mi je zamorno da ga tumačim. Uvek se radujem kada ima optimizma, čak i taj međukorak koji je dat, kao i činjenica da će se u januaru i februaru Klaster 3 ponovo razmatrati. Administracija i komisija žele da se prošire, ali oni mogu samo da daju predloge. Jedno je retorika administracije, drugo je ponašanje država, a treće je situacija u Evropi i svetu.
Ključne tačke koje će se, ukoliko postanemo ćlanica EU, morati ispuniti, prema Kljajićevom mišljenju su:
- Ako postanemo članica Evropske unije, svakako da nećemo biti na poziciji kao Nemačka, bićemo više u rangu Hrvatske. Treba da se trudimo da smo svi ravnopravni. Očekuje se da neko ko želi da postane članica mora da ima svoju usaglašenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Evropska unija donosi dosta paketa, videćemo da li će se pridružiti i sankcijama koje su najavljene NIS-u. U tom slučaju, izvršio bi se dodatni pritisak na Srbiju da se usaglasi u vezi privrednih entiteta. Srbija se trudi da ne ugrožava saradnju sa SAD-om, ali i sa članicama Evropske unije.
Glavno pitanje je i odnos Beograda i Prištine, a Antonijević smatra da je uloga EU u njemu sledeća:
- Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, posebno onima koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, znak je da će moći da unaprede svoj život i da će moći da ostanu tu da žive. Ne treba nipodaštavati dijalog. Što se tiče napada na Srbe na teritoriji KiM, Evropska unija je takva da osuđuje svaki od tih napada, kao što ih osuđuje i Srbija. Ne može se intervenisati dole na bilo koji način, te je ovo taj najveći politički pritisak. Treba biti iskren. Naša pozicija je jaka kada se zahteva zajednica srpskih opština i podrška Evropske unije je tu prisutna. To stoji kao obaveza Prištine, a time bi ste barem jedan deo života naše zajednice na KiM rešili - rekao je on, te dodao:
- Evropska unija je zajednica suverenih država, to se pokazuje na tome što svaka od članica može samostalno da donosi odluke što se tiče proširenja i sličnog. Evropska unija se ne raspada, lako je to da se kaže. Treba biti mnogo ozbiljniji, to su velike države, a tamo se ništa ne raspada. Srbija ima jasan pravac ka Evropskoj uniji, to je nacionalni interes ove zemlje i mislim da o tome treba govoriti.
Kljajić se nadovezao na reči svog sagovornika:
- Ima više benefita za Evropsku uniju da se proširi na Srbiju, zbog geopolitike, infrastrukture, međunarodnih koridora. Interes Evrope je da u njenom okruženju imate stabilne države koje neposredno sarađuju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs