Za operaciju kolena treba 600.000 dinara!
Dobrila Grujić (71) iz Beograda ne može normalno da hoda zbog oboljenja kolena koje joj je noge deformisalo do potpuno neprirodnog položaja, a čija operacija košta 600.000 dinara!
- Pre dve godine lekari su mi dijagnostikovali reumativni artritis, odnosno gonatrozis. To je deformitet koji uzrokuje nestajanje hrskavice u kolenima i čini da mi se noge pomeraju ka spolja i zauzimaju položaj ćiriličnog slova „s“. Razmak između kolena je čitav metar, a problem je što se bolest pogoršava. Zato mi je onemogućeno da normalno hodam i obavljam bilo koji posao jer sam primorana da sve vreme stojim na štakama. Spora sam kao puž, a bolovi koje osećam su nesnosni - navodi Dobrila i dodaje da je stavljena na listu čekanja u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, ali da je ispred nje više od 1.500 ljudi.
To znači da će čekati još najmanje godinu i po na operaciju koja podrazumeva ugradnju veštačkih kolena i proteze.
- Postoji mogućnost da platim 600.000 dinara za operaciju oba kolena i tada će me odmah operisati. To mi je najvažnije od svega jer sam stara i sama, a može da me snađe da svakog trena padnem u krevet ili invalidska kolica - priča kroz suze ova bolesna žena, koja nema stalni izvor prihoda, niti penziju.
Kako kaže, stanuje u trošnoj kući koja nije u njenom vlasništvu, a jedinu pomoć dobija od prijatelja.
- Javila sam se na projekat za pomoć trećeg lica, ali su me u RFZO odbili jer nisam bila u radnom odnosu i izgleda da po njima nisam ni dovoljno nepokretna. Preživljavam zahvaljujući prijateljima kojima sam nekad pomagala u kući, a danas im kuvam. U aprilu sam dobila i socijalnu pomoć od 8.000 dinara, ali od tada nije bilo drugih isplata. Meni samo za lekove protiv bolova, bez kojih ne bih mogla da izdržim, mesečno treba 1.000 dinara. Tu su i troškovi za komunalije, hranu i vodu, pa vi vidite - jada se Dobrila, koja naglašava da su joj isključili i vodu, što joj dodatno otežava život.
Ona dodaje da bi joj operacija pomogla da funkcioniše normalno, da bude samostalna i da sama sebi, sopstvenim trudom i radom, obezbedi sredstva za život. Zna da je novac potrebniji bolesnoj deci i mladima, ali, kako kaže, ni pored muke koja ju je zadesila ne može da odustane od disanja.
- Molim ljude dobre volje da mi pomognu jer ne mogu više da stojim na štakama. Ne mogu više da sve poslove u kući obavljam tako što se jednom rukom držim za nameštaj, a drugom pridržavam za štaku. Sve što želim jeste da ponovo normalno hodam - kaže na kraju razgovora baka Dobrila.
Da bi baka Dobrila bila u mogućnosti da stane na svoje noge, neophodno je da svi ljudi dobre volje koji su u mogućnosti daju svoj doprinos.