FAMOZNO: TREBA NAM 10.000 VESELINA SAVIĆA
Naša današnja kolumna posvećena je odgovoru na pitanje ko je bio Veselin Vesko Savić i zašto bi „nam“ danas bio preko potreban.
Krenimo od početka. Vesko Savić - osebujna ličnost koju moja neznatnost nije srela zbog usuda da nikad ne upozna najinteresantnije ličnosti, a da upozna svaku budalu u Srbiji - bio je psihijatar čiji su shvatanje psihopatologije i metode lečenja bili osebujni isto koliko i doktorova ličnost. O detaljima lika i dela Veska Savića možete se obavestiti u romanu Vuka Draškovića „Doktor Aron“.
Dr Vesko je mnogo bolje nego većina psihijatara znao da li je neko klinički lud, ili se pravi da je lud ili je - ima i takvih slučajeva - genijalan pa okolini izgleda da je lud. Tako je, recimo, jednog pacijenta, kome je bio dijagnostikovan poremećaj dvostruke ličnosti - bio je umislio da je Ćirilo i Metodije - najurio iz bolnice kad ga je osoblje obavestilo da pacijent traži dva obroka, jedan za Ćirila, drugi za Metodija. Taj nije lud, rekao je Savić. I bio je u pravu.
Dr Savić je isto tako bio u pravu kad je tvrdio da ima podosta dibidus ludih tipova koji se pretvaraju da su mentalno zdravi i koji tako i izgledaju. Tako je, npr. - ovo sam čuo od Vuka Draškovića - kad je prvi put video Miloševića na televizoru, u trenu postavio dijagnozu. Koju? Mogao bih to da vam kažem, ali to bi bilo u suprotnosti sa zakonom o zaštiti prava pacijenata.
Kod Veselina Savića su na seanse psihoterapije, između ostalih ličnosti iz svih oblasti života i rada, odlazili i Dobrica Ćosić i Bećković.
Nakon što je Miloševiću postavio dijagnozu kroz televizor, Savić je rekao još i ovo: „Ovaj će nam jebati mater!“ Iz priloženog vidimo da Vesko Savić nije bio samo dobar dijagnostičar nego i dobar prorok.
Osim što je imao atipične, mada nepogrešive, metode dijagnostike, Savić je imao i pomalo nastrane, ali efikasne načine edukacije. Tako je jednom zgodom, kao predsednik komisije, mladoj doktorandici - koja je na odbranu disertacije dovela rodbinu, komšiluk i verenika - postavio sledeće pitanje: „Je li, je l’ bi ti meni dala pičke?“
Možemo samo zamisliti fras koji je nastao u svečanoj sali Medicinskog fakulteta, a koji je Savić rešio rekavši uplakanoj doktorki nauka: „Pa, devojko, vi ćete svaki dan raditi s ludacima, postavljaće vam gora pitanja, nećete valjda svaki put plakati.“
Videli smo u kratkim crtama ko je bio Vesko Savić, sada valja razmotriti pitanje kakve bi od njega bile koristi za istoriju i život ukoliko bi se, kao Kraljević Marko, našao drugi put među Srbima. (Umro je, nažalost, 1991. godine)
Evo kakve. Ukoliko bi dobio podršku „šire društvene zajednice“, Vesko Savić bi nepogrešivo detektovao ko su na histeričnoj političkoj sceni lažne dvostruke ličnosti koje traže obroke i za Ćirila i za Metodija, ko su pak normalne osobe koje se prave ludima, a tko su opet notorni ludaci koji se pretvaraju da su normalni i koji se kao normalni prihvataju.
To bi bile dijagnoze. Terapija bi bili 100.000 policajaca obučenih u bele mantile koji bi pendrecima isterali kenjučiluke.