"Strah od kazne je jedan od uzroka zašto dete posegne za takvim činom" Stručnjaci o roditeljskom pritisku, strahu dece i važnosti brzog reagovanja
Podsetimo, sistem „Pronađi me“ aktiviran je po drugi put u Srbiji nakon što su roditelji jedanaestogodišnjeg dečaka prijavili njegov nestanak jer se nije vratio iz škole. Na svu sreću, dete je pronađeno, a razlog zašto nije došlo kući bila je loša ocena i strah od reakcije roditelja. Ovo otvara važna pitanja: kada ocena postane razlog straha, koliki su pritisci roditelja i da li su svesni koliko posledice mogu biti ozbiljne?
U jutarnjem programu o ovome su govorili Dragi Lukić, član Veća za obrazovanje u gradskoj opštini Vračar, Bojana Šlajmer, psiholog i Dejan Radenković, bivši funkcioner MUP-a.
Činjenica je da je bežanje od kuće u periodu adolescencije bilo i ostalo karakteristika svih generacija. Da li je i koliko ono, prema nekoj školskoj statistici, postalo danas učestalije, shodno i nekim novonastalim okolnostima i drugom vremen otkrio je Lukić.
- Danas je sve to u dogovoru sa roditeljima. Dakle, imamo krizu roditeljstva i ova naša priča, ovo pojavljivanje u medijima, to je sve u cilju da roditelji pročitaju, da čuju, da se s njima razgovara još i od preškolskog perioda i posle u osnovnim školama, roditeljskih sastancima. Razgovarao sam i sa nastavnicima, direktorima škola. Treba da pokušati da oni razumeju šta im škola kaže i šta im kažu nastavnici. U situaciji u kojoj se nalazim, prvo, kriterijum ocenjivanja je ublažen poslednjih godina. Sve imamo, četvorke, petice. Ima i negativnih ocena, ali lakše se popravlja. Povećana je ta srednja ocena i nema tu više straha kao što je nekad bilo. Danas roditelji imaju od osnovne škole uvid u sve aktivnosti, ocene i kako dete napreduje putem elektronskog dnevnika. Baš zato što je danas mnogo lakše ovo su retki primeri i treba raditi na tome da se ovako nešto ne dešava. Ipak mislim da je jako teško da je samo to razlog, loša ocena, jer se uvek ocena može popraviti.
Voditeljka je potom upitala Bojanu Šlajmer da li je stvarno moguće da dete pobegne od kuće zbog loše ocene i šta to govori.
- Da, može da bude jedan od razloga da dete zaista pobegne od kuće i nekako taj implicitni ili eksplicitni strah, odnosno svesni i nesvesni strahovi koji uvode dete u jednu inhibiciju i zapravo neracionalno razmišljanje. Znači, dete razmišlja emocionalno u tom uzrastu i nekako beži od realnosti. U tom nekom vremenskom okviru, ono odlazi od kuće i nekako razmišlja šta će roditelji reći na tu ocenu, da li će biti kritikovani. Znači, strah od kazne je jedan od uzroka zašto dete poseže za takvim činom. Ali ono što je isto tako važno naglasiti je da je fokus i na nastavniku, da nekako prepozna kognitivne sposobnosti deteta, da prepozna emocionalnu zrelost deteta. Dakle, svako dete je ograničeno određenim kapacitetima i neka deca rade reprodukciju materijala, neka deca povezuju informacije. Na nastavniku je da prepozna i da nekako predloži i dopunski čas detetu da mu pomogne da prevaziđe neki problem, a ne samo kažnjavanje ocenom. Jer, kao što vidimo, ocena može da ima daleko snažnije posledice nego što se nama iz ove perspektive čini.
Radenković je potom govorio o hitnosti reakcije i opasnostima kada deca pobegnu od kuće.
- Ako uzmemo činjenicu da po zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova otprilike od 1.300 do 1.500 dece se prijavi nestanak u toku godine. Za mnoge, hvala Bogu, mi i kao javnost ne znamo, ali to su zvanične prijave od strane roditelja i više se na našu žalost, zbog nekih tragičnih događaja koje su se desili u prethodnom periodu, ne čeka onaj nekada ustaljeni period kao neka prođe 48 sati pa tada ćemo prijaviti. Sada se takve prijave odmah zaprimaju i odmah, policija odmah preduzima sve obsežne mere i radnje kako bi se ta osoba, dete, pronašlo. Pored ovoga, sada imamo i sistem "Pronađi me" koji se po drugi put aktiviran kod nas. Koji opet jako doprinosi tome da se osim policije koja u momentu prijave nestanka dobija informaciju i kreće u potragu, tako i šira javnost dobija informaciju kako bi se eventualno došlo do podataka. Činjenica je da su prvi trenuci, odnosno prvih 24 sata, ključni za pronalaženje. Evo i sad se to pokazalo ovakvim pristupom, zahvaljujući i roditeljima koji su brzo pokrenuli taj sistem da bi se za detetom tragalo. Policija koja je bila obaveštena o nestanku deteta, pronašla ga je i otpratila kući. Dete koje se nađe u sred noći je vrlo pogodno za razne, neke druge interese koje može neko da ostvari i zato je ovo jako bitno. Ne smemo da zanemarimo da živimo u vremenu gde postoji trgovina ljudima, gde postoji manipulacija sa ljudima. Vrlo lako je takvo dete koje se pronađe u to doba da bude predmet manipulacije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs