VELIKI INTERVJU JANOŠA ŽEMBERIJA ZA KURIR: TSC vodim kao kompaniju! Drugačije se vidi fudbal odavde u odnosu na Beograd
Prvi čovek kluba iz Bačke Topole govorio otvoreno o izazovima Lige konferencije i velikom uspehu, o poslovanju, troškovima, investicijama i ambicijama
Veliki, istorijski uspeh napravio je TSC iz Bačke Topole plasmanom u šesnaestinu finala Lige konferencije. Predsednik kluba Janoš Žemberi svestan je euforije koju je izazvao prolaz među 24 najbolja tima trećeg po rangu takmičenja UEFA i poziva na oprez.
TSC je jedini fudbalski klub iz Srbije, uz Crvenu zvezdu, koji je ove godine igrao evropska takmičenja i bio uspešan. Zdrava sredina, sposobni ljudi na odgovornim mestima u klubu, kako u sektoru menadžmenta, tako i u struci pokazali su da se strpljivim radom može doći do velikog rezultata.
Šta za vas i klub znači plasman u nokaut fazu Lige konferencije?
- Veliki je to uspeh! Istorijski, rekao bih. Srećni smo i radujemo, ali sada pre svega treba da ostanemo skromni. To je jedini ispravan put. Ne smemo da poletimo. Niti da budemo prepotentni! Znate zašto, jer ćemo dobiti šamar od života. To ne smemo da uradimo. Ušli smo u jedan viši stepen fudbala, dolaze nam veliki protivnici sa jačim budžetom i zato treba da znamo ko smo i šta smo - počeo je razgovor za Kurir Janoš Žemberi.
Koliko može TSC protiv Jagjelonije?
- Dobili smo ozbiljnog protivnika! Klub koji je od Legije, koja nas je pobedila. Klub koji je važeći prvak Poljske. Neće nam biti lako, ali bićemo spremni za februar.
Kako ste videli dramatičnu utakmicu protiv Noa
- Ha, ha, ha... Bilo je šokantno, utakmica za infarkt! Gubili smo 0:2, pa 1:2 i pojavila se nada da možemo, a onda i 1:3. Iako su svi tada pali u očaj, verovao sam da ćemo okrenuti i slaviti na kraju. I to se i desilo. Videli smo da oni padaju, momci su uspeli da slome protivnika. Ova pobeda je bila cena poraza od Vojvodine, jer smo sve bacili karte na Evropu. Nije nam prvi put da odigramo ludu utakmicu.
Poklopili su vam se pored pobede i drugi rezultati. Da li je to doza zaslužene sreće ili nešto drugo?
- Možemo reći da sreća prati hrabre. Da smo pobedili 2:1, ne bismo prošli dalje, ali sa 4:3 jesmo. Igramo napadački fudbal, sa dosta rizika, takvi smo. Bog nas je nagradio. Verujem u Boga i rad.
Šta možete reći o treneru Jovanu Damjanoviću i njegovom radu?
- Joca je perspektivan trener, pravi momak na mestu. Došao je u sredini sezone, biće to još bolje kad odradi pripreme sa ekipom, kad iskoriguje greške. Voli taj ofanzivni fudbal, nekad se hvatam i za glavu, ali... Možda da igramo malo defanzivnije, ali to je Joca i mi to prihvatamo. Podržavamo ga, pričamo mnogo, on je sjajan trener, voli da posluša, ali ne odustaje od svoje fudbalske filozofije. Mlad je i treba mu pružiti šansu, stati iza njega.
Kakav TSC treba očekivati u drugom delu sezone? Hoće li biti odlazaka i dolazaka? Mnogi klubovi traže Ifeta Đakovca, Miloša Pantovića i Petra Stanića.
- Normalno je da neće biti rasprodaje, ali će neko morati da ode. To je tako, neminovno. Ako dobijemo mnogo dobro ponudu, nećemo stati igraču na put njegove sreće. Videćemo ko šta nudi i šta nam to donosi. Svakako gledaćemo i da dovedemo adekvatnu zamenu. Imamo mi u rosteru mnogo kvalitetnih igrača, koji jedva čekaju svoju šansu.
Ko je vas kao prvog čoveka kluba impresionirao od igrača TSC?
- Nemogu to da vam kažem. Ha, ha, ha... Ne bih izdvajao bilo koga. Ali, moram reći da je svoju igru u odnosu na prošlu sezonu najviše unapredio Petar Stanić. To ne znači da je bolji od Đakovca, Pantovića, Ćirkovića...
Koliko je važna infrastruktura koju TSC ima, za uspeh kluba?
- To je preduslov za sve ovo što smo uradili. Tu počinje sve, a posle je sve nadogradnja. Tu mislim na trenere, struku, igrače, mlađe kategorije. Planiramo još neka ulaganja, napravili smo još jedan teren za ženski fudbal, krio saunu... Sad planiramo još jedan teren, sa 200 mesta za gledaoce, da ne stvaramo gužvu na akademiji.
Zaradili ste od igranja u Evropi, ali koliko ste potrošili para?
- Ono što u Evropi zaradimo, jednu trećinu damo igračima. Veći deo se troši na putovanja, hotele, tu bude mnogo velikih izdataka. Na kraju, šta ostane, ide u plate igrača, nije jeftino, sve se brzo potroši, ali mora da se pazi i domaćinski posluje. Evo jedan primer, hotel u Kazahstanu nas je mnogo koštao, kao i iznajmljivanje čarter letova. Preko milion evra smo potrošili na putovanja, a za premije igračima i trenerima 400.000 evra.
Kako funkcioniše TSC?
- Ovo je fudbalski klub, ali ga vodim kao kompaniju! To je moje iskustvo iz biznisa od 35 godina. Ne mešam se u struku, to prepuštam ljudima iz fudbala, ali finansije, infrastruktura i ulaganja to je moj sektor, odabir ljudi sa kojima sarađujem. Vodim brigu o sponzorimam, radnoj zajednici, to je moj posao.
Direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić pohvalio je vaš uspeh, ali vam je ranije zamerio zašto niste investirali novac posle prodaje Petra Ratkova u Salcburg?
- Svakako, hvala mu na lepim rečima. Imamo dobre odnose. Zvezdan je iz našeg grada, često puta dolazi u Topolu. Ali, drugačije se vidi fudbal iz prespektive Zvezde i Beograd a i odavede iz Bačke Topole. To je ono što nas razlikuje. Ne možemo sebi da dopustimo neke stvari kao Zvezda. Oni su mnogo veći klub, sa velikim budžetom. Zvezda je brend koji može više da reskira od nas.
Zašto nema više publike na utakmicama TSC?
- Ovo je bila specifična situacija na utakmici sa Noa, bila je slava Sveti Nikola. Neki su slavili, neki išli na slavu. Bila je i velika magla, u jednom trenutku bilo je pitanje, da li će se utakmica i igrati. To su razlozi zbog kojih nije bio pun stadion. Veče je bilo, decembar, hladno... Ljudi su postali komotni, odlučili su se da gledaju na TV. Meni je drago što TSC ima veliki broj pratilaca na društvenim mrežama, mnogo više od većih klubova, eto čak i od Vojvodine, što opet govori da nas narod voli.
Kakvi su ciljevi u Superligi, deluje da domaće prvenstvo pati zbog Evrope?
- To se tako namestilo. Ne potcenjumemo domaće prvenstvo, teško je igrati i jedno i drugo takmičenje. Imamo dobar roster, ali nije lako igračima da nameste glavu. Vratimo se u petak iz Evrope, a u nedelju je već utakmica. Zato plaćamo ceh!
Kako se opušta Janoš Žemberi? Čuli smo da imate neobičan hobi.
- Kad odem u lov, to su mesta gde nema signala za mobilni telefon. I to je dobro, prija mi, jer onda isključim mozak. Prošetam kroz prirodu, saberem misli. Posle toga budem osvežen i spreman za dalje izazove. Mene to resetuje, posebno boravak u prirodi. Sa dobrim drugarima - jasan je Janoš Žemberi.