"UPERIO SAM PIŠTOLJ PREMA NAJBOLJEM DRUGU I OPALIO, ON JE PAO NA POD!" Jeziva ispovest legendarnog jugoslovenskog golmana: "Skamenio sam se od straha"
Legendarni golman Veleža, Šalkea i reprezentacije Jugoslavije, Enver Marić, dao je opširan intervju za "Večernji.hr" u kom je podelio brojne zanimljive anegdote iz svog života i karijere.
Marić, kako sam ističe, slavi čak četiri datuma kao rođendane - jedan zbog dana kada se rodio, a tri zbog situacija koje su mogle da se završe tragično.
- Kao klinac pogledao sam prvi put smrti u oči. Brat i ja našli smo nekakvo staro skladište i tamo smo se igrali. Krili smo se jedan od drugog. Jednom sam se tako dobro sakrio da me brat nikako nije mogao pronaći. Onda je došao na suludu ideju da zapali sanduke kako bi me isterao napolje. Skrivao sam se u jednom sanduku koji se zapalio. Srećom, naišla je jedna žena, pozvala u pomoć ljude, koji su me jedva izvukli. Odeća je već počela da mi gori. Tada sam se drugi put rodio - počeo je priču Enver Marić, pa u dahu nastavio:
- Treći put to se dogodilo u Mostaru kada sam čekao kako će se razviti priča oko odlaska u Partizan. Otišao sam s tadašnjom devojkom na kupanje na Neretvu. U jednom trenutku vodena struja povukla me je prema dnu. Voda je počela da mi ulazi na usta, dotakao sam dno i pomislio, gotov sam. Uspeo sam nekako doći do površine, a onda opet potonuo. Mislim da sam se onesvestio i dva sata posle ležao sam na obali. Ne znam ko me i kako spasio, ali od tog trenutka više se nikad nisam kupao u Neretvi. To je treći rođendan.
Nije tu kraj zanimljivim pričama Envera Marića.
- Četvrti rođendan slavim zbog slučaja iz karantina 1973. godine. Kartali smo se i u jednom trenutku neko je doneo stari pištolj. Nekako se našao u mojoj ruci i onako kao u filmu uperim ga prema Halilhodžiću i pitam: "Jesi li varao na kartama?" On kaže: "Nisam", ja kažem: "Jesi!" i pritisnem oroz. I čuo se pucanj, Halilhodžić se sruši na pod, a ja se skamenim od straha. Vičem: "Jesi li živ?!" On se digne, kaže: "Sve je u redu." Srećom, metak je prošao pored njegove glave i završio u zidu. Eto, nisam ja mogao stradati, ali ne mogu zamisliti kako bih proveo ostatak života da sam ubio najboljeg prijatelja. Zato taj dan slavim kao četvrti rođendan.
Govorio je Marić i o nameštanju u nekadašnjoj Jugoslaviji.
- Sećam da je u jednom razgovoru Velibor Džarovski rekao kako je namestio utakmicu u Nišu između Radničkog i Veleža. Kao, sve je dogovorio sa sudijom utakmice da Radnički pobedi. Nije ni počela utakmica i taj sudija svira penal za domaćina, a prekršaj je bio na 18 metara. Trčim prema njemu i vičem da je prekršaj bio van kaznenog prostora, a on mi odgovori: "Ako si pravi, obranićeš." I obranio sam ga, ali ga je poništio jer sam se kretao pre udarca. Iz drugog pokušaja su dali gol - otkrio je Enver Marić.
Kurir sport / Večernji.hr