Slične sudbine Šmita i Šolca
Nemačka vlada je i formalno pala pošto joj je izglasano nepoverenje u parlamentu. Prethodno se prošlog meseca trostranačka vladajuća koalicija kancelara Olofa Šolca urušila zbog različitih pogleda na pitanje načina za oživljavanje ekonomije, koja uveliko stagnira.
Predsednik republike Frank-Valter Štajnmajer ima, po ustavu, uglavnom ceremonijalnu ulogu. U konkretnoj situaciji on može da odluči da li će raspustiti parlament i kada će zakazati prevremene izbore i nema dileme da će on to i učiniti. Nemci će tako glasati 23. februara, sedam meseci ranije nego što je trebalo.
Semafor je, inače, prvi koalicioni savez u istoriji Savezne Republike Nemačke, koji nije bio sastavljen od dve, već od tri stranke. Ta činjenica je automatski značila i veći broj ideološko-programskih razlika.
Vladin program je dogovoren uz mnoštvo kompromisa, a znatno je poremećen zbog rata u Ukrajini. Nemačka je bila prinuđena da nađe način za oslobađanje od zavisnosti od ruskih energenata, što je bio težak i vrlo skup proces. Nemačka industrija je doživela znatno povećanje energetskih troškova, što je imalo ozbiljne ekonomske posledice u vidu inflacije i recesije.
Šolcova vlada je morala da se bori sa tim, što je zahtevalo niz kompromisa i dogovora tri partije i njihovih različitih finansijskih politika. Liberali su insistirali na politici štednje, a socijaldemokrate i Zeleni za novo zaduživanje. Rešenje je pronađeno u vidu preusmeravanja 60 milijardi evra koje su ostale nepotrošene od prethodne vlade iz fonda za borbu protiv korone u fond za zaštitu klime. Ustavni sud je, na zahtev opozicione CDU, oborio takvu odluku u novembru prošle godine. Od tog trenutka počinje sukob koalicionih partnera koji se vremenom dodatno produbljivao.
Uprkos tome, oni su nekako uspeli da se dogovore i izglasaju budžet za 2024. Ove jeseni to nije bilo moguće i zato se semafor koalicija raspala. Sve podseća na 1982. godinu i čuvenog kancelara SPD Helmuta Šmita, koji je u svom govoru u Bundestagu optužio liberale Hansa-Ditriha Genšera da su ga izdali kako bi oborili njegovu vladu sklopljenu od socijaldemokrata i liberala. Milijarder Ilon Mask, koji će zajedno sa Vivekom Ramasvamijem voditi ministarstvo za efikasnost vlade u novoj Trampovoj administraciji, izrazio je podršku AfD-u. Napisao je da samo AFD može da spase Nemačku. Čak i uz podršku Maska, predsednica i kandidat AFD za kancelara Alis Vajdel sigurno to neće postati jer druge stranke odbijaju da sarađuju sa njenom partijom.
Šolc, koji je ponovo kandidat SPD za kancelara, nada se izbornom čudu koje bi mu omogućilo drugi mandat. To je utopija i Šolc izgleda nije svestan da je odavno postao politički leš. Gotovo sve relevantne ankete pokazuju da više od pola godine tri stranke vladajuće koalicije zajedno imaju manju podršku nego opozicioni CDU/CSU. Neonacistička, proruska, populistička AFD trenutno je druga po snazi, dok je SPD treći.
Liberali su na ivici cenzusa i može lako da se desi da ne uđu u Bundestag. U tom slučaju CDU/CSU bi imale opciju za sastav vlade samo između socijaldemokrata i Zelenih. Nova vlada u Berlinu se ne očekuje pre proleća, a za rešavanje nagomilanih problema biće potrebno mnogo rada, strpljenja i vremena.
Političke biografije Olafa Šolca i Helmuta Šmita neodoljivo podsećaju jedna na drugu. Nijedan od njih nikada nije uspeo da postane predsednik SPD-a. Obojica su bili senatori unutrašnjih poslova grada Hamburga, potom savezni ministri finansija i na kraju kancelari.