"Legnem na ploču. Svojim telom upijem sav sneg, tu je moje dete": Nadi je sin umro sa samo 19 godina, a njene reči lede krv u žilama!
Nada je u emotivnoj ispovesti ispričala kroz kakav je pakao prošla nakon smrti deteta, ali i kako joj je vera pomogla da preživi
Smrt deteta je najstrašnija stvar koja nekom može da se desi. Tu bol, taj besmisao, tu prazninu niko i ništa ne može da popuni.
A upravo ta tragedija zadesila je jednu Nadu čiji je sin umro od kancera, kada je imao svega 19 godina. Otišao je brzo, neočekivano, a ona je u emotivnoj ispovesti za emisiju "Život sa bogom" ispričala kako se izborila sa tolikom tugom i suicidnim mislima.
- Pravac - groblje. Legnem na ploču. Svojim telom upijem sav sneg, tu je moje dete... - započinje ona svoju potresnu ispovest u snimku koji je objavljen na Tiktok nalogu "život sa bogom".
Bolest sina došla je kao šok. Sve je počelo kada je krenuo u vojsku.
- Vreme mu je za vojsku. Na regrutaciji - specijalac! Nikad kinuo nije. Zdravlje - ličko. I ode u vojsku. Ne čujemo se 2-3 meseca i onda saznam da je teško bolestan. Kada sam to čula, otišla sam da vidim dete. I tamp ugledam pola deteta - priča sa tugom, ali nekakvom hrabrošću ova žena.
Nada kaže da je njen sin bio njena "druga duhovna polovina".
- Samo dobro je znao da čini... A za šest meseci ode dete. Zadnja faza. Karcinom limfnih čvorova. Imao je 19 godina - kaže ona i dodaje da je u prvom trenutku bila u šoku.
Bol je bila neizdrživa. A ona je sebe, kako kaže, i dodatno mučila, terajući se da gleda fotografije deteta, da se seća...
Priželjkivala je da se ne probudi, da umre. A onda se okrenula veri...
- U nevolji ne poznavati boga, to je strašno. Ja sam očajavala. Svake noći sam se molila da sutra ne osvanem. Otvaram albume, mazohistički se teram da se setim svega, da mi nema deteta. Moj život je bio jedan tunel bez traga svetlosti. I ja tu prepoznam ukor, jer sam ja pohulila na život. Iako neobrazovana po pitanju boga, shvatim da to nije dobro. Kako tražiš da umreš?! Kako se usuđuješ?! To ti je dar od boga! - kaže ona dodajući da joj je malo falilo da, kako kaže, napravi neoprostivi greh, misleći pri tom verovatno na samoubistvo.
Nadinu ispovest možete pogledati u sledećem snimku:
Iako ovakve rane nikad ne zarastu, ova žena je, srećom, uz pomoć vere, polako našla dovoljnu snagu i utehu da nastavi život.