Radovan posetio čoveka koji je napravio sopstveno selo: U njemu živi potpuno sam, a put do njega ne postoji, evo kako izgleda njegov život (VIDEO)
Kaže da mu često dolaze ljudi koji žele da se sklone od gradske vreve.
"Posetio sam čoveka koji je sam napravio svoje selo na brdu do kojeg nema puta, već do njega vodi žičara koju je sam napravio. Nakon toga uputio sam se na vidikovac Pokut plato odakle se pruža pogled na Kačkar planinu. Nakon laganog dana, bilo je vreme da budemo i malo aktivni, s toga smo na Kačkar planini vozili mtb bicikla, a dan nakon toga vozio sam motor na jednom od najpoželjnijih puteva za vožnju na svetu - Crni kanjon. Za kraj dana, uživali smo u zalasku sunca iz kajaka u Crnom kanjonu," napisao je u opisu ovog snimka na Jutjubu Radovan Kovač, autor emisije "Izazovi avanturu".
Radovan je u turskom selu posetio čoveka koji se zove Metin.Ne postoji put kojim se može stići do njega, čak i peške je veliki problem da se dođe.
"Njegovo prevozno sredstvo je žičara koju je sam napravio. Selo, kada se prevede na srpski, zove se 'Ono koje samo sebe čuva'", započeo je Radovan dok je čekao žičaru.
"Uh, al' se ljuljamo. Kad on zvizne, to je znak da možemo da krenemo. Ovo je luđe nego bilo koji 'zip-lajn' na koji sam išao. Mnogo je visoko. Kontam da je sigurno, iako ne deluje da je tako. Vožnja traje minut. Prvi osećaj kad krene da ljulja, malo je nezgodno, uplaši se čovek, ali posle je OK. Domaćin nas već snima telefonom," rekao je Radovan kojeg je na kraju dočekao Metin.
"Ja sam ovde rođen, ovde sam odrastao i ovde živim. Tokom zime sam sam ovde, a leti mi dolazi porodica i svi smo ovde zajedno. U proseku napada metar snega, ali nemam problema što se tiče kontakta s okolinom. Nisam izolovan u tom smislu, radi mi žičara i auto, tako da nemam problema sa povezanošću," rekao je Metin i otkrio kako provodi dane u selu u kom je on jedini stanovnik.
"Tokom leta ustajem rano ujutru zajedno sa cvrkutom ptica. Sve poslove obavljam ovde sam. Imam toliko posla da mi čak ni ceo dan ne bude dovoljan. Kada je zima, onda idem u šumu, naravno, ako nema snega. Prikupljam drva i radim poslove oko domaćinstva. A kad je sneg, nema aktivnosti, pa nema ni kretanja. Onda čitam knjige. Tako provodim vreme. Ovde je nekad postojala mahala, ali sve ovo što vidite oko sebe, to je mojih ruku delo", rekao je.
Izdavanje bungalova samo za odabrane - mir je na 1. mestu
"Metin izdaje bungalove koje je sam napravio. Kaže da bira goste, ne prima svakoga jer, na prvom mestu, ne želi da narušava svoj mir. Nalazimo se na 800 metara nadmorske visine i sada sam u kućici na drvetu. Ova kućica ima toplu vodu, a vodu je sproveo iz jednog izvora crevom do sela. Veoma je lepo, ima balkon, spavaću sobu, toalet, sve za prijatan boravak u prirodi i tišini," rekao je Radovan, piše Mondo.
Metin je otkrio da najviše može da primi 12 osoba.
"Ovde je mistična atmosfera, dolaze ljudi koji su umorni od gužve. Ovde nema puta za auto, nema buke i nema zvukova. Nema ničega. Čuju se samo zvukovi prirode, nema ništa što bi moglo da vas uznemiri. Sve što sam napravio, napravio sam od drveta koje je prikupljeno iz šume. Iskoristio sam sve što sam našao, oborena stabla, drveće, grane. Sto i stolice sam pravio od tog drveta. Nije kupljeno drvo," rekao je Metin koji je svuda na pod stavio piljevinu.
"Zašto je piljevina na podu? Kada sam pravio kafeteriju, stolove sam pravio poslednje. Dok sam obrađivao drvo, piljevina je padala i pomislio sam da sve to počistim, ali onda sam shvatio da će ona biti dobra jer neće biti blata i skupljaće vlagu, pa sam je ostavio," rekao je Metin.
Žičara nije igračka, radi se o ljudskim životima
"Da mi ljudi nedostaju, ne bih živeo ovde. Ako pitate zbog kupovine namirnica, mi ovde nemamo velike prodavnice. Imamo male prodavnice koje su nam dovoljne za naše potrebe. Ako nam baš nešto treba, onda idemo u velike prodavnice jednom u dve nedelje. Ranije sam živeo u gužvi, a lako sam se navikao da živim sam. Kada idem do marketa, trudim se da to brzo obavim i ne zadržavam se dugo među ljudima," rekao je Metin koji je ovom selu sam dao naziv.
"'Ćuline' je stari naziv sela, a trenutni naziv je 'Selo koje samo sebe štiti'. Ja sam mu dao taj naziv. Zašto? Zato što je teško doći i automobilom, a bez žičare nije moguće. Ja sam je pravio. Organizovao sam ljude da mi pomognu oko donošenja materijala i tehničke pomoći, ali skoro sve sam uradio sam. Naravno da je sigurna. Sigurna je barem koliko i jedan automobil. Ipak se radi o ljudskim životima, nije to igračka. Žičara se koristi već 12 godina, naravno, redovno menjam delove na njoj," rekao je Metin i istakao da u ovom selu želi da bude do kraja života.
"Nemam nekih posebnih planova za budućnost ili nekih većih ciljeva. Želim da ostanem ovde i da živim životom svoga dede. Želim da ovde dočekam poslednje dane," zaključio je Metin.
(Kurir.rs/J.M.)
Pogledajte u kom srpskom selu leži cela istorija Balkana: