"NASTAVNICU JE IZBO 31 PUT, A PRVI PROPUST JE NAPRAVILA ŠKOLA" Kurir televizija na mestu tragedije koja je iz temelja uzdrmala hrvatsko društvo
Strašna tragedija dogodila se u petak u Hrvatskoj kada se devetnestogodišnji mladić koji se lečio na psihijatriji ušao u svoju bivšu osnovnu školu u Prečkom i nožem napao učiteljicu i decu. Jedno dete je ubijeno. Učiteljica i troje dece su teško povređeni.
Ovaj napad je, nakon stravična 2 masakra koji su se desili u našoj zemlji prošle godine, ponovo potresao ceo region i doneo iznova pitanja - kako se ovako nešto može dogoditi u škloli, čiji su propusti i greške i možemo li zaštititi svoju decu?
Gosti "Pulsa Srbije" na Kurir televiziji koji su komentarisali ovu situaciju bili su Maja Jovanović, generalni sekretar IBSSA, Zorica Mršević, sociolog, Snežana Anđelić, dečji psiholog i pedagog i Rajko Nedić glavni urednik Kurira.
Najnovije informacije o ovom slučaju za Kurir televiziju iznela je novinarka Slađana Nedeljković:
- Za popodne oko 18 časova planirana je mirna šetnja povećana povećanju stepena bezbednosti u osnovnim školama u čitavoj Hrvatskoj. U školi je sedmogodišnje dete izgubilo život kada je 19-godišnji napadač došao u tu osnovnu školu i njemu zadao fatalne povrede, ali i povredio 62-godišnju učiteljicu i još troje učenika. Svi povređeni su van životne opasnosti, a najnovije informacije koje imamo o napadaču jesu da je on učiteljici naneo 31 ubod i da je bio neko ko je dugo postavljao na društvenim mrežama slike noževa. Tog jutra je pobega sa terapije, došao u osnovnu školu, napravio ovaj jeziv zločin, a potom je pobegao u obližnji dom zdravlja gde je sebi hteo da oduzme život nanevši sebi ubodne rane u predelu vrata. Policija je uspela da dođe na vreme i da ga spreči da počini samoubistvo, a i on je u ovom trenutku van životne opasnosti.
Nedić je otkrio najnovija saznanja oko reakcija regiona sa ovim slučajem:
- U Hrvatskoj u ogorčeni pre svega na nadležne, a misli se na ministarstvo prosvete, tamošnji MUP, ministarstvo zdravlja jer već duže vremena se u Hrvatskoj, kao i u Srbiji pre Ribnikara, govorilo o tome koliko su deca zaštićena u školama. Sama činjenica da je škola bila otključana i da nema nadzorne kamere, da nema obezbeđenja, ostavlja brojna pitanja. Koliko vidimo iz prvih informacija, bio je veliki propust ministarstva zdravlja da je taj mladić već godinama duševno oboleo, a izgleda da je kritičnog dana ostao u dnevnoj bolnici, ali ne znam kako je izašao, te počinio masakr. Pitaju se građani zašto ništa nije urađeno, a pogotovo jer se dogodio Ribnikar, to bi trebalo da podstakne da se nešto uradi. Sada preostaje ovaj sastanak sindikata koji su se ovog puta ujedinili sa ministrom prosvete, a dogovor je da kada bude ta mirna šetnja, da bude tišina, odnosno da ne bude govornika i videćemo kakve će se mere preduzeti. Skandal je ispao jer je ministarka zdravlja otišla samoinicijativno i razgovarala sa mladićem koji je izvršio taj masakr, a tu je sukob interesa što se tiče istrage jer se upravo ljudi iz zdravstva pozivaju na odgovornost ko je i kako pustio ili kako je uspeo da pobegne iz ustanove.
Jovanović tvrdi da je škola napravila propust:
- Jer svaka osnovna i srednja škola moraju da imaju obezbeđenje, ako nemaju, kao što postoji dosta škola, onda su zaključana glavna vrata škole, pa se sprovodi identifkacija sa ličnom kartom, kao i pitanje zbog čega i kod koga se dolazi, te da se pričeka u čekaonici. Tako da je prvi propust napravila škola jer nije imala mere bezbednosti. To važi za sve škole koje namaju, to mora da bude u fokusu, jer ako bi se sprečio njegov ulazak do tragedije ne bi došlo. Kada govorimo o psihijatrijskim bolesnicima, toliko se puta pričalo o tome, sećate se rečenice da Ribnikar neće biti usamljen slučaj, nego da će ih biti po regionu jer osobe koje imaju devijantni mentalni sklop kopiraju drugu osobu. Moramo da sledimo obrazac i podudarnost jer je otišao u školu, dakle postoji mogućnost za to oponašanje.
Mršević smatra da bi više ljudi trebalo da bude "pod ključem", pa je spomenula prisutnost deinstitucionalizacije:
- Već decenijama postoji deinstitucionalizacija psihijatrijskog tretmana, dakle tendencija da što manje ljudi bude u ustanovama, a što više da se leči u dnevnim ambulantama. To znači da jedna nemoćna baka treba da izađe na kraj sa jednim nasilnikom. Kao što je i sagovornica rekla, svakako da ne možemo ni da punimo psihijatrijska odeljenja, ali sa druge strane imamo ljude koji su opasni. Moj zaključak je da bi trebalo veći broj ljudi da bude pod ključem, a ne da se to prepusti ukućanima.
S obzirom na to da psihijatar u razgovoru sa pacijentom vrši procenu da li je opasan za okolinu, pa je Anđelić rekla da ni te procene nisu uvek relevantne:
- Kada sa jedne strane imate direktivu sa pokušajima se resocijalizuju ljudi, da se stave pod lekove, pa da sve funkcioniše, dok sa druge strane imate to da kada vam neko dođe na pregled, a ako je uz to i hroničan bolesnik, on se ustalio šta će da kaže i kako će da izgleda, pa samim tim nije lako napraviti procenu. U tih pola sata razgovora on može da se učini sasvim pribran, a da ni ne znate šta se krije iza žita, zato je i efikasna ta saradnja sa porodicom. Zapažanje porodice je krucijalno jer ga oni vide u svakodnevnom životu, a ne na pola sata.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs