ENERGETIKA KROJI MEĐUNARODNE ODNOSE: Srbija pravilno postupila i ostala otvorena za dijalog sa svim partnerima!
Iskorak Fica prema Rusiji novi je pristup, koji je još jedna potvrda ispravnosti politike Srbije, koja je, odolevajući različitim pritiscima, zadržala otvorenost za dijalog sa svim partnerima, ocenjuju sagovornici Kurira
Situacija koja je stvorena nakon najave Ukrajine da će od 1. januara ukinuti tranzit gasa preko svoje teritorije i ekspresne odluke slovačkog premijera Roberta Fica da, uprkos izrazito antiruskom stavu EU, otputuje u Moskvu na dogovore o isporuci gasa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom najslikovitije pokazuje kako energetika danas oblikuje i usložnjava međunarodne odnose. Iskorak Fica prema Rusiji sasvim je novi pristup koji je još jedna potvrda ispravnosti politike Srbije koja je, odolevajući različitim pritiscima, zadržala otvorenost za dijalog sa svim partnerima, ocenjuju sagovornici Kurira.
Era ratova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je upozoravao upravo na aktuelnu situaciju.
"Plašim se da će svo to ludilo oko gasa na kraju evropskim zemljama i nama kao evropskoj zemlji samo da napravi problem. Šta da radimo kad su geopolitički interesi u eri sukoba, eri ratova, važniji od svih drugih interesa", izjavio je nedavno Vučić.
U iščekivanju razgovora sa Ficom, on je rekao da će, između ostalog, saznati i da li gasne sankcije prema Rusiji podrazumevaju da nema nikakvog gasa koji je ruskog porekla ili je potrebno da se promeni samo trejder.
"Ako je potrebno samo da se promeni trgovac, onda ce biti rešenja", ocenio je Vučić.
Stručnjak za menadžment javnog sektora Mihajlo Rabrenović kaže za Kurir da obnavljanje gasnih aranžmana između pojedinih evropskih država i Rusije, kao i poseta Fica Moskvi, pokazuju da nacionalni interesi u nekim primerima prevazilaze formalne stavove EU.
"Srbija je u dosadašnjem toku pravilno postupila zadržavajući otvorenost za dijalog sa svim partnerima, bez obzira na pritiske sa različitih strana, štiteći svoj nacionalni i državni interes, uz pažljivu analizu promena u okruženju i načelan stav da će se donositi odluke koje su u interesu građana i privrede. Očekuje nas dinamičan period, počev od odluka koje će po stupanju na dužnost donositi Donald Tramp, pa sve do raspleta političkih kriza u zemljama poput Nemačke i Francuske. Energetika sve više oblikuje međunarodne odnose, usložnjavajući ih kroz povezivanje ekonomskih, bezbednosnih i geopolitičkih faktora. Posledice će biti dalekosežne, od promene energetskih tokova do redefinisanja savezništava", objašnjava Rabrenović.
Kako naglašava, Srbija ubrzano radi na jačanju svoje energetske bezbednosti i ekonomske stabilnosti, a neki od načina su i diverzifikacija izvora energije, suočavanje sa najavom američkih sankcija prema NIS-u i realizacija usvojenog plana transformacije Elektroprivrede Srbije.
Osetljivo pitanje
Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić objašnjava za Kurir zašto je energetska bezbednost danas jedno od najosetljivijih pitanja na svetu, a naročito u Evropi.
"Veći deo Evrope je energetski siromašan i zavisi od uvoza. Dugoročnu stabilnost i rast nemačkoj ekonomiji doneli su gasni aranžmani s Moskvom od kraja 1960-tih. Nije bez razloga Angela Merkel smatrala da je Severni tok 1 nedovoljan, već da je potreban i Severni tok 2. Uvođenjem sankcija Rusiji, Nemačka se našla u ogromnom energetskom problemu koji je i jedan od uzroka pada vlade Olafa Šolca. Neke druge države, poput Mađarske, na vreme su razmišljale o diversifikaciji i mogućnosti da Ukrajina zatvori tranzit gasa. U tome naravno ključnu ulogu ima tranzit ruskog gasa preko Srbije. Beograd je doneo strateški izuzetno mudru odluku maksimalnom podrškom Balkanskom toku. Istovremeno, doneta je veoma važna odluka vezana za diversifikaciju snadbevanja naftom, putem izgradnje naftovoda prema Mađarskoj", napominje naš sagovornik.
Mitić kaže da Katar i SAD, po pitanju gasa, ne mogu da nadomeste potrebe za gasom u Evropi.
"Uprkos tome što će se Tramp okrenuti većem izvozu LNG gasa u Evropu, njega neće biti dovoljno i biće i dalje tri do pet puta skuplji u odnosu na cene za američke potrošače, što će ostaviti velike posledice za evropsku, a pre svega nemačku industriju", naglašava Mitić.
Kurir Politika / Ivana Kljajić
A šta je američki ambasador Kristofer Hil rekao o mogućim sankcijama prema NIS-u pročitajte OVDE